Publika je aktivni saučesnik epskog čina

Sa kolegama iz Helsinškog odbora već tri godine radim na stvaranju uslova za njeno izvođenje u Srbiji.

Protekla sedmica prošla je u traženju pozorišnog prostora u Novom Sadu u kome bi se izvela predstava.

U gradu koji će tokom 2022. godine biti evropska prestonica kulture, nemoguće je čak i pod komercijalnim uslovima naći upravnika i upravu pozorišta koja bi pristala na razgovor o izvođenju predstave u prostoru kojim rukovodi.

U biografijama onih koji određuju repertoare pozorišta piše da su levičari i da čitaju Brehta.

Breht je napustio klasu svog oca, fabrikanta, i posvetio se pisanju i režiranju dela o najdubljim problemima društva.

Njegova dela su zabranjivana i spaljivana za vreme nacizma.

Zbog svog društveno-umetničkog angažmana često je proterivan i primoravan na selidbe iz zemlje u zemlju. U doba makartizma bio je primoran da napusti Ameriku.

Predstava je izvedena u punoj sali jednog od najznačajnijih zagrebačkih pozorišta Kerempuh, na repertoraru festivala Perforacije u organizaciji Udruge Domino.

Autor predstave Zlatko Paković bavi se jednim od najbolnijih problema srpskog društva i poziva na odgovornost srpsku elitu za genocid u Srebrenici.

Predstava se prvi put izvodi u pozorišnoj instituciji u kojoj rampa odvaja izvođače (scenu) i publiku.

Usledio je veliki aplauz, a publika se zadržala u razgovoru sa autorom sat i po vremena, umesto predviđenih pola sata. Razgovor su moderirali teatrolog Mario Županović i aktivistkinja Vesna Teršalić.

Predstava je namenjena pre svega beogradskoj publici, ali se iz razgovora vidi i da zagrebačku inspiriše na slične umetničke poduhvate koji bi se bavili problemima za koje je odgovorno hrvatsko društvo.

Jedna gledataljka koja se rasplakala rekla je da predstava ima terapeutski efekat.

Subota, 3. jul

Vikend u Zagrebu i novi duh grada nakon pobede koalicije Možemo. Građani se okupljaju oko niza društvenih akcija.

Obeležava se 30 godina od osnivanja Antiratne akcije.

Centralni događaj je razgovor o značenju mirovnih, zelenih i feminističkih inicijativa od sredine prošlog stoleća i nadalje.

U pozivu na tribinu navodi se da protogonisti nisu ni slutili da će se i tri decenije kasnije baviti neprerađenim nasleđem, ne samo rata 1991-1995, već i Drugog svetskog rata.

Istaknuti aktivisti koalicije Možemo, koji su prethodne večeri gledali predstavu, uveravaju me da je antifašizam važan deo njihove agende i da se ozbiljno razgovora i razrađuju planovi o tome kako ukloniti posledice revizionističkih politika i neobjektivnih interpretacija Drugog svetskog rata.

Nedelja, 4. jul

Deo festivalskog repertoara Perforacija je urbani safari koji nudi obilazak lokacija u Zagrebu kao mesta iz afera povezanih sa korupcijom. “Malo je znamenitosti koje su tako zanemarene u turističkoj ponudi kao ovdašnji autohtoni kriminal i korupcija, a i spomenik Domovini – prodaje kao maglu”, kaže Nora Krstulović, jedna od autorki ture iz kolektiva SKROZ.

Ponedeljak, 5. jul

Put od Zagreba do Novog Pazara, prema virtuelnoj mapi, dug je 640 kilometara.

U realnosti traje 12 sati.

Saznajem da je beloruska vlada optužila mog kolegu i saborca u borbi za ljudska prava Andreja Aleksandrua za izdaju.

Andrej je pritvoren 12. januara sa devojkom Irinom Zlobinom, o kojoj se još ništa ne zna.

Njegov navodni zločin je distribucija sredstava za plaćanje novčanih kazni i kaucija za građane koji su mirno protestovali.

Andrej je već bio u istražnom pritvoru iz koga je trebalo da bude pušten kad je ispunio uslove za kauciju.

Međutim, nove i mnogo oštrije optužbe za izdaju prema beloruskom zakonu predviđaju kaznu od sedam do petnaest godina zatvora.

U Belorusiji je pod udarom nedemokratskih zakona i vlasti više od 400 medijskih ličnosti.

U Srbiji se godinama sužavaju, ne samo medijske slobode, već i umetničke.

Za ograničavanje umetničkog prostora nisu odgovorni samo nacionalisti i autokrate na vlasti već i oni koji često i suprotno svojim političkim i umetničkim načelima radije pristaju na kompromise radi probitačnosti i iz drugih interesa, prilagođavajući se postojećem političkom i socijalnom kontekstu.

Utorak, 6. jul

U Novom Pazaru smo gosti Kulturnog centra, pod čijim krovom je i Regionalno pozorište.

Njihova zajednička predstava Ako dugo gledaš u ponor, autora Zlatka Pakovića, proglašena je najboljom na nedavno održanom Sterijinom pozorju, uz još četiri osvojene nagrade.

Odluka žirija uznemirila je upravnika Beogradskog dramskog pozorišta Juga Radivojevića i direktora drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Milovana Filipovića.

Pozorišni producenti su zbunjeni porukom najvećeg festivala da nisu potrebne velike produkcije i da naši dometi ne idu dalje od Novog Pazara, kaže Filipović.

Centralizacija kulture počela je osamdesetih godina prošlog veka sa usponom Slobodana Miloševića.

To je suprotno savremenim kulturnim politikama koje treba da omoguće što širim društvenim slojevima, ne samo da imaju pristup kulturnim sadržajima, već i da učestvuju u njihovom stvaranju.

Novopazarsko pozorište s pomenutom predstavom uspelo je da to ostvari. Socijalistička Srbija u SFRJ izgradila je domove kulture u gotovo svakom mestu. Radivojević smatra da Novopazarsko pozorište ne zaslužuje nagradu, a upravo režira u istom tom pozorištu (predstavu o sevdalinkama).

Sreda, 7. jul

Najaktivnija omladinska grupa Helsinškog odbora je u Novom Pazaru.

Srećemo ih na predstavi Srebrenica i na majstorskom času Zlatka Pakovića pod nazivom Zašto je teatar politična umetnost po sebi?. Devetnaestogodišnji student menadžmenta Nizar zaključuje nakon predavanja: „Pozorište je važno za ljude koji žele da preuzmu odgovornost.“

Nekoliko studenata umetničkih fakulteta u Beogradu koji su pokušali da preko svojih društvenih grupa prošire poziv za majstorski čas koji bi na istu temu bio održan u centru umetničkog života u Srbiji, bilo je izloženo blaćenju vršnjaka jer se u pozivu pominje i predstava koja se bavi odgovornošću kulturnih elita za genocid u Srebrenici.

Četvrtak, 8. jul

Interes medija za izvođenje predstave u Tuzli je veliki.

Tuzla je najliberalniji grad u Bosni i Hercegovini, u kome nikad nije pobedila nacionalna stranka.

Jedan je od retkih gradova u bivšoj Jugoslaviji, koji nije rušio i zapostavljao spomeničko nasleđe koje čuva sećanje na narodnooslobodilački pokret iz Drugog svetskog rata.

Na ratove devedesetih podseća spomen-ploča na mestu gde je po naredbi generala Vojske Republike Srpske Novaka Đukića 25. maja 1995. godine ispaljena granata na glavno šetalište i ubila 71 osobu i više od 150 ranila.

Prosečna starost ubijenih je 24 godine. Sud Bosne i Hercegovine je 2009. godine osudio Đukića na 25 godina zatvora.

Đukić je 2014. godine pušten na slobodu nakon što je Ustavni sud Bosne i Hercegovine zbog proceduralnih razloga ukinuo presudu, što je on iskoristio da pobegne u Srbiju.

U međuvremenu zatvorska kazna je preinačena na 20 godina zatvora. Srbija odbija da izruči Đukića Bosni.

Turneja predstave završiće se izvođenjem pred beogradskom publikom 11. jula gde će se izvesti u Dorćol Platzu.

Jedna studentkinja, tokom majstorskog časa u Zagrebu zaključila je da gledaoci, koji su obično pasivni, gledajući predstavu postaju aktivni saučesnici jednog epskog čina.

Ova predstava nudi katarzu i omogućava gledaocima da izađu iz nacionalističkog porinuća i prestanu da ponavlaju kobne postupke likova iz komada.

Autorka je izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji