Publikacija: Srbija u raskoraku sa EU

Publikacija je predstavljena na konferenciji ISAC fonda “Zajednička spoljna i bezbednosna politika i globalna pandemija: uticaj na Srbiju i Evropu”.

Kako se navodi u publikaciji, Srbija je 2013. godine otvorila pregovore sa EU, a juna i septembra 2014. okončala je analitički pregled za Poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika EU, ali još nije otvorila to poglavlje, niti je dobila Izveštaj o skriningu.

Ističe se, međutim, da su pitanja u vezi sa sadržinom poglavlja došla u fokus javnosti po otvaranju pregovora, pre svega zbog izbijanja oružanog sukoba u Ukrajini, ruske aneksije Krima i sukoba na istoku ovu zemlje.

Evropska unija je, kako se naglašava, „definisala jedinstveni pristup i otpočela primenu restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji“, ali je Srbija „odbila da se usaglasi i sa deklaracijama EU usmerenim prema Rusiji, kao i sa konsekventnim restriktivnim merama sa kojima EU poziva partnerske države da se usklade putem spoljnopolitičkih deklaracija“.

„Još 2008. godine je uspostavljen obrazac koji Srbija prati do danas, a koji podrazumeva vođenje računa o pristupu, pre svega, dve stalne članice Saveta bezbednosti – Ruske Federacije i Kine, a potom i drugih država koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu”, navodi se u publikaciji.

U proteklih sedam godina Srbija je učinila malo da predupredi stvaranje negativnog utiska o usaglašavanju sa spoljnopolitičkim pristupom EU.

“Kako je stešnjena ‘u klinču’ između dva spoljnopolitička prioriteta, pitanja Kosova i prustupanja članstvu Unije, stvoren je utisak, široko rasprostranjen u nekim državama, da Srbija, u suštini, ne deli interese, a samim tim ni vrednosti na kojima počiva EU”, ističu autori publikacije.

“Pravi primer toga je višegodišnje praćenje politike EU prema pitanju Izraela i Palestine sve do Vašingtonskog sporazuma septembra 2020, da bi se neposredno nakon potpisivanja Srbija ponovo deklarativno usaglasila sa pristupom EU, koji je suprotan jednom od elemenata ovog sporazuma”, ističe se u analizi.

Prema rečina autora ISAC publikacije, to ukazuje na „nekonzistentnost spoljnopolitičkog pristupa i koherentne strategije, kao i na manjak komunikacije između institucija Srbije“, dok neke od preporuka autora uključuju da bi „Srbija trebalo da se ponaša manje voluntaristički, a više principijelno i da javno objašnjava svoje poteze, te da mediji u Srbiji moraju da se ponašaju odgovornije i profesionalnije“.

“Izražavanje pozicija država po određenim pitanjima je uobičajeno, a danas, sa značajno unapređenim sredstvima komunikacije, i neophodno sa stanovišta javne diplomatije. Iako mnogi tvrde da je zajednički spoljnopolitički pristup EU najslabija karika u zajedničkim politikama Unije, on ipak predstavlja plod kompromisa između država-članica, i kao takav je ‘najmanji zajednički sadržalac’ za interese svih članica EU”, zaključuje se u publikaciji.

Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković ističe da u pristupu prema Kini i Rusiji „Srbija zadržava konzistentan pristup i da se kao takav građanima predstavlja kao jedini ispravan“.

“Kritičkih tonova ovakve politike u javnosti ima, ali oni dolaze od medija koji nisu dostupni najvećem broju građana. Naš zadatak je da stalno komuniciramo javnosti zašto je nešto u propuštanju da se usaglasimo sa EU problematično za interese naše zemlje“, sugerisao je Savković, ističući da su „potrebne moderne, efikasne, proaktivne institucije koje čine profesionalci sa slobodom da rade, pre svega mislim na Ministarstvo spoljnih poslova“.

On je naglasio da „glavni i dominantni akter ostaje predsednik Republike“, a da je „povlačenje priznanja i usporavanje državnosti Kosova danas ključni zadatak Ministarstva spoljnih poslova“, pa „treba razmisliti da li postoji još nešto čime bi moderno ministarstvo trebalo da se bavi”.

Kada je reč o merenju usaglašavanja gledajući procente, Savković navodi da je 2012/2013 nije bilo puno problema i da je tada Srbija bila najbliža usaglašavanju, dok se 2014. dešava kriza u Ukrajini koja donosi i pad u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU.

“Jedna nesumnjivo značajna stvar kakva je učešće naših snaga u mirovnim misijama EU nije dovoljna da pokrije naše neusaglašavanje ili naše odbijanje, i zato dolazi stalno zahtev da se jasnije opredelimo. Stalna debata o ovom pitanju je potrebna, imamo medije koji su zainteresovani za ovu temu ali nekad izveštavaju na senzacionalistički način. Evropsku uniju čine 27 zemalja, itekako je važno šta svaka od njih misli o našem usaglašavanju i našim pozicijama prema Rusiji i Kini”, istakao je Savković.

Šef političkog sektora Delegacije EU u Srbiji Dirk Lorenc ističe je da je napredak u Poglavlju 31 „značajan za celokupan proces evropskih integracija jer pokazuje do koje mere je država spremna da učestvuje u zajedničkoj politici EU još tokom perioda pregovora o članstvu“, uz napomenu da se „Srbija usaglasila sa političkim merama, odnosno deklaracijama EU koje se tiču Belorusije, ali ne i sa restriktivnim merama prema ovoj državi“.

Uz ocenu da “u regionu Zapadnog Balkana, neke zemlje imaju izuzetno visok stepen usaglašenosti sa politikom EU, čak do 100 odsto, a skorije su se sve države Zapadnog Balkana usaglasile sa deklaracijom koja se tiče Belorusije“, LOrenc naglašava kako je to „važan pokazatelj usaglašenog delovanja i odbrane demokratskih principa i ljudskih prava“.

„Nažalost, Srbija nije usaglašena sa restriktivnim merama koje se tiču Belorusij, kao ni Rusije, Venecuele, Mjanmara i Irana“, istako je Lorenc, navodeći da je u poslednjih nekoliko godina „procenat usaglašenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU ostao na 50do 60 odsto“, što je, kako ističe, “ najniži stepen od svih država regiona”.

On je naglasio kako EU „poštuje odluku Srbije da ostane vojno neutralna, kao i njene suverene i autonomne odluke“, ali „veruje da vojna neutralnost ne podrazumeva i političku neutralnost“.

“Odluka Srbije da pristupi Evropskoj uniji se tiče pridržavanja zajedničkim ciljevima, uključujući i ciljeve u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike. U periodu pred pristupanje, od Srbije će se očekivati da usaglasi svoju politiku prema spoljnim akterima i svoju poziciju prema međunarodnim organizacijama sa politikom koju je usvojila Evropska unija i njene članice”, poručio je Lorenc.

Direktor istraživanja ISAC fonda i koordinator Radne grupe za Poglavlje 31 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Igor Novaković, koaautor ove publikacije, ukazao je na „tabliodni pristup“ u izveštavanju o spoljnoj politici u Srbiji,, te da „u javnom diskursu postoji ideja da se interesi svetskih sila prelamaju u Srbiji“.

On je sugerisao neophodne promene u javnom okviru kako bi se počnelo razgovarati „o realističnim interesima Srbije, kao i o realističnim interesima EU i svih sila koji se bave ovim prostorom“.

On smatra da u Srbiji postoji „neusklađena hijerarhiju spoljnopolitičkih prioriteta“, pre svega pristupanje EU, a sa druge strane očuvanje Kosova, i oni se ravnopravno pojavljuju u diskursu „što ometa jasno sagledavanje problema”.

On je, u tom kontekstu, ukazao i na situaciji koja se odnosi na Vašingtonski sporazum, posebno u delu koji se odnosi na premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim, navodeći da je sve do tada Srbija „podržavala odluku Evropske unije koja se tiče rešavanja konflikta na Bliskom istoku“, zasnovanu na granicama iz 1967.godine i da se podržava rešenje koje se zasniva na konceptu „dve države“, ali se ta politika „odjednom naizgled promenila i Srbija je obećala da će premestiti svoju ambasadu“.

Kada su u pitanju restriktivne mere EU, Novaković ističe da u Srbiji „često vlada konfuzija jer se one često doživljavaju kao sankcije koje su bile uvedene Srbiji tokom devedesetih godina od strane UN“.

“Evropska unija primenjuje ‘pametne sankcije’ koje targetiraju određene osobe i entitete i institucije, a nikako samu državu i celokupnu populaciju, te postoji velika mogućnost za komunikaciju sa državama prema kojima se usaglašavamo sa restriktivnim merama kako bismo im objasnili šta činimo tim postupkom”, objašnjava Novaković, koji smatra da „nekonzistentna spoljna politika i konfuzija“ proizilazi iz „neusaglašene pozicije političkih elita u Srbiji“ o mnogim spoljnopolitičkim odlukama.

Novaković je naglasio i da je „pitanje ulaska u EU tokom poslednjih godina u Srbiji oslabilo“..

„Naši politički akteri imaju odgovornost da u javnosti postave pitanja trgovine i da naglase da Srbija više od 60 odsto svoje trgovinske razmene ima sa EU, kao i pitanje bezbednosti, i da istaknu da je naša bezbednost utemeljena pre svega u našim evropskim partnerima, a šire posmatrano i u saradnji sa NATO”, naglasio je Novaković.

Dvodnevnu konferenciju “ZSBP i globalna pandemija: uticaj na Srbiju i Evropu” je organizovao Centar za međunarodne bezbednosne poslove – ISAC fond uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju, Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, Ambasade Savezne Republike Nemačke i Ministarstva spoljnih poslova Švedske.