Pukovnik Lalović: Da sam po zakonu bio na radnom mestu, nikada ne bi došlo do ovoga

Rešenje o dodeli stana u ulici Vespučijevoj doneto je 14.10.2005. kao zaposlenom profesionalnom licu, kojem je u toku službe  odbijan od plate deo sredstava za rešavanje stambenog pitanja, koje mi stambeni organ Ministarstva odbrane nije priznao kao deo učešća ličnim sredstvima, niti mi je priznao vrednost 56 kvadrata stana u garnizonu republike BIH koji od 6.4.1992. godine nisam mogao da koristim zbog ratnih dejstava, a za koje se R. Srbija obavezala da nadoknadi.

Dodeljeni stan na Bežanijskoj kosi prema važećim propisima koje regulišu zakoni, Pravilnici i ostala opšta akta (a ne kreira ih Gojko Lalović) uz učešće ličnim sredstvima trebao je biti  useljiv dana 14.1.2006.  godine, na koji dan su i važili uslovi učešća. Međutim, umesto 2006. useljivost je usledila tek 2008. godine, jer stan nije bio završen i useljiv, na šta Gojko Lalović nije mogao da utiče.

Tadašnji ministar odbrane samoinicijativno, bez saglasnosti nadležnih organa menja uslove učešća, uvodi povoljnije okolnosti koja su primenljiva na pojedina lica, ali povoljnosti se na dan useljenja ne priznaju pukovniku Laloviću. Zahtevano je da se prizna dotadašnjom potvrdom utvrđeni iznos uplate u Vojno – stambeni fond kao deo učešća i navedeno da mi je upravo nezakonitim penzionisanjem 15.11.2005. onemogućeno da kao zaposleno lice rešim ostatak uplate. Nije priznata ni vrednosti 56 kvadrata u BIH, za koje se država Srbija obavezala da će nadoknaditi. Pod ucenom da ću izgubiti legalno  dodeljeni stan, a svestan da ću zbog nezakonitog penzionisanja biti vraćen u vojsku oslonio sam se na sigurnost obezbeđenja dela sredstava učešća kao zaposleno profesionalno lice i ugovor potpisao.

Netačno je da se ne može vezivati nezakonito lišavanje prava na rad – službu i ometanje rešavanja stambenog pitanja ako postoji podatak da je na dan nezakonitog lišavanja prava na rad  pukovnik Gojko Lalović upozorio nadležne da će navedena nezakonitost imati posledice i po statusno i po stambeno pitanje, što su nadležni sudovi i potvrdili sa šest presuda, kojima su poništena naredbodavna akta, oglašena nezakonitim, a to je bio uslov da se pukovnik Lalović vrati u službu, što se nije desilo.

U pomenutom stanu u Pohorskoj ulici pukovnik je nekada živeo kao podstanar, a status podstanara potvrđen je od stambenog organa Ministarstva odbrane rešenjem UP 2 br 154/02 od 30.4.2002. godine, gde između ostalog piše, citiram: “u predmetnom stanu stanije kao podstanar”, te je Ministarstvo danas  došlo u situaciju da demantuje sopstvena dokumenta. Da navedeni stan poseduje vlasnika dokazalo je i Ministarstvo odbrane koje vlasniku stana (J.Z.) dostavlja uplatnice za izmirenje obaveza održavanja do današnjeg dana.

Što se razrešenja od vojne službe tiče, pukovnik od dana 28.3.2012. godine nije ni vraćen u službu, niti razrešen od službe u izvršenju presude U 8778/11 od 28.3.2012. Time je pukovnik Lalović jedinstven slučaj u vojsci R. Srbije kom su  nezakonito oduzeli pravo na rad, a sada žele da me liše  i utvrđenog prava na stan od 6.4.1992. godine i sramno navode da je nevraćanjem u slubu I izbacivanjem na ulicu  slučaj pukovnika Lalovića rešen. Iz tog razloga, pukovnik Lalović će svoja ustavna i zakonska prava braniti golim životom do daljnjeg.

(PDF)

Status podstanara

Presuda U 8778_11