Sedamdesetih sam imao prijatelja automehaničara, lažova, kojem nisam verovao, ali sam ga slušao. On mi je pričao dogodovštine iz svoje prakse, a ja nikad nisam bio siguran jesu li izmišljane ili stvarne. Govorio mi je, kad radim auto nekoj ženskoj, obično posle – dok probamo auto – vodim ljubav sa mušterijom, tako što dodam „pun gas“. Možda je stvarno bio veliki ljubavnik, a možda je samo prepričavao svoje automehaničarske snove.
Ugrađivao je svoje želje u svoj jadni radnički život jer je imao nekoga da ga sluša. Često je na poslu, u jutarnjim satima, u servisu bivao nervozan, a kolege su to komentarisale: nije dobio od žene… No, ja sam bio naivni šegrt, neiskvaren i podržavao sam ga. Možda je to i bila laž, ali je na mene delovala proročki, jer sada uviđam da svi žive pod pritiskom „punog gasa“. Taj gas nije usmeren u pravcu ljubavi, već u trci ka ničemu. Svi trče ka metrou po svetskim metropolama, šprintuju na pokretnim stepenicama zaposlenog ropstva jer su tako sigurni da ih neće napustiti opterećenje i stres, još sve to, uz malu platu.
Dobrodošli u pizdu materinu video sam jednu tablu na ulasku u Beograd.
Pun gas u mehaničarskom smislu znači pritisnuti papučicu desnom nogom i otvoriti leptir u karburatoru, tada smeša vazduha i benzina ubrza pogon. Sada vele da automobili nemaju karburatore, ali poseduju čovekovu želju da mu fetiš bude automobil koji tera bičem. Sedi u sedištu, oseća se kao da je u kočijama pod opsesijom brzine i ambicija. Doduše, kočija je slaba metafora da bi joj se čovek romantičarski vratio, da bi se očovečio ili usporio – tu je najvažniji bič. Snaga. Oktanska psihologija. Oktanomen. Betmen. Iberšmen.
Papučica za gas je u stvari postala inferiorna u gradskim vožnjama, tvrdi moj pomni prijatelj naučnog humanizma. Kaže, danas vozači povuku ručni gas do maksimuma, a onda samo kvačilom doziraju juriš. Kvačilo nam, nastavlja on, daje sigurnost da smo uključeni u svetske događaje i nacionalnu patnju.
Trenje pojačanog takta haba delove klipa, radilice, lamele… ali i ljudske psihe. Svi smo pod punim gasom, slično kao i pod punom ratnom opremom. U uspešnom društvenom statusu nema mesta za biljke, vazduh, izvore… Zato i prepoznajemo ekonomiju bez razvoja kulture, koja vrlo brzo epohalne tendencije gomilanja pretvara u rat. Ludi Austrijanac, Feliks, skočio je u skafanderu iz kosmosa i na svu sreću nije izgoreo, trenje je bilo saosećajno prema njemu. A on se preobrazio. Obećao je da neće više skakati u bezdan i da će odsad samo raditi sa decom. Nauka nas je već dovela do stradalačkih iskušenja, a trenje može da se izvede i na drugi način. Na primer, vođenjem ljubavi.
„Biti pod punim gasom“ znači i biti napunjen alkoholom. Ali isto tako, dok si pod „punim gasom“, baš te briga za tuđu smrt, važno je da si ti živ. I bezbedan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
