Pun pogodak

Kada je svaki treći stanovnik, direktno ili indirektno sasvim je svejedno, uključen u jednu manifestaciju, organizatorima se mora odati priznanje da su umeli na pravi način da mobilišu ljude. Uspešno, i to tri godine to uspeva Asocijacija za razvoj opštine Golubac koja potpisuje organizaciju Etnofestivala muzike, hrane, rukotvorina i starih zanata Golubac. Ovog 30. juna u ovoj dunavskoj varoši bilo je duplo više ljudi nego uobičajeno, jer se na stadionu malih sportova dešavao 3. etnofestival, a u gradskom parku izložba pasa svih rasa. Da Etnofestival nije lokalni vašar, dovoljno je reći samo da je u desetočasovnom programu učestvovalo 35 kulturno-umetničkih društava iz okolnih opština, ali i iz Mačve, Jagodine, Sokobanje te je 1.200 učesnika i najmanje toliko posetilaca pokazalo bogatstvo različitosti Srbije.
– U poređenju s prošlom godinom, bilo je više učesnika i gledalaca, a sve to organizujemo za duplo manje para – kaže za Danas dr Predrag Lazić, menadžer Asocijacije za razvoj opštine Golubac, dodajući da je ove godine glavni pokrovitelj Etnofestivala opština Golubac. – Prošle godine finansijski nam je pomoglo Ministarstvo kulture i naš Etnofestival je u kalendaru turističkih dešavanja. Ove godine, međutim, privremeno finansiranje nije omogućilo da ostvarimo plan da ovo postane međunarodna manifestacija. Prema našoj zamisli na Etnofestivalu 2007. trebalo je da nastupe i KUD iz Vidina, Oršave Temišvara i Segedina, a da se čitava manifestacija odvija pod motom Dunav reka koja nas spaja – svi smo mi Evropa, ali je kasno donošenje republičkog budžeta to onemogućilo – kaže on.
Šarenilo na tezgama privlačilo je kupce da probaju starinske kolače, ali i domaća slatka i džemove, rakije i vino. Uz ultramoderno obučene posetioce, bilo je i onih koji su se opredelili za narodnu nošnju i stare zanate. Za ogladnele bilo je tu leskovačkog roštilja, dunavske ribe u čorbi i na tanjirači, a na ražnjevima su okretani prasići. Brojni suveniri izrađeni od različitih materijala pokazuju maštu i spretnost ovdašnjeg sveta da od gotovo ničeg naprave nešto. Poseban začin čitavoj priči bio je izbor Etnodevojke 2007. a Valentini Makuljević iz Bora za ovu laskavu titulu nije bilo dovoljno samo da je lepa, već je morala da se pokaže i u mućenju jaja i upredanju vune.
U Golupcu je evidentno da se entuzijazam ljudi okupljenih u Asocijaciji za razvoj, naročito u Klubu žena ove NVO primio i kod drugih i da je to pravi recept za organizaciju uspešne manifestacije koja je promocija i ljudi i grada i zemlje.