Puna afirmacija druge faze kineskog kredita

– Trenutno usaglašavamo tehničke specifikacije i ugovaramo konačnu verziju Studije izvodljivosti, tako da bi na jesen trebalo da imamo pripremljenu svu neophodnu dokumentaciju za sklapanje ugovora o zajmu, rekao je Dragan Jovanović, direktor PD „TE – KO Kostolac“ u izjavi za list „kWh“ i nastavio: – Revitalizacija oba bloka na TE „Kostolac B“, izgradnja pruge, sistema za odsumporavanje i pristaništa, predstavlja prvu fazu kineskog aranžmana. Izgradnja novog, trećeg bloka, planirana je u drugoj fazi, za koju je potrebno pripremiti kompletnu dokumentaciju, a sve ugovore će pored Elektroprivrede Srbije potpisati i Vlada Srbije. Da bi se dobila nova tranša kineskog zajma, u Budžetu Republike Srbije je, kao pozicija Republike, predviđeno 609 miliona dolara kao garancija za ovu investiciju. Verujem da će to EPS iskoristiti, jer je ovo dobra šansa da posle 20 godina izgradimo prvi ozbiljan energetski kapacitet u Elektroprivredi i Srbiji. Ako sve bude išlo kako se planira, treći blok mogao bi da bude završen 2019, a već 2020. godine bi počeo da radi. Predviđeno je da snaga bloka B3 bude 350 megavata, sa natkritičnim parametrima i mi činimo sve da on bude izgrađen prema evropskim standardima za takvu vrstu blokova uključujući i sva savremena tehnološka rešenja.

– Kineski zajam se realizuje na osnovu državnog aranžmana Srbije i Narodne Republike Kine iz sredstava koja je Kina namenila ulaganju u inostrana tržišta. Za region Jugoistočne Evrope ona je namenila deset milijardi dolara, a mi smo dobili nešto više od milijardu. To je vrlo povoljan zajam sa tri odsto fiksne kamate, grejs periodom od pet godina i rokom otplate od 15 godina. Građen pod ovakvim kreditnim uslovima, blok B3 će čim počne da radi moći da otplaćuje sopstvenu investiciju i zato ovaj kredit nije ono zaduživanje države koje je na udaru kritike, jer se ono ulaže u stvaranje nove vrednosti, naveo je Jovanović.

– U zapadnom delu kostolačkog ugljenog basena, zvanom Dubravica, vrše se geološka istraživanja i procenjuje se da tu ima oko 400 miliona tona eksploatacionih rezervi uglja. Pored toga, u zoni otkrivke ima isto toliko vrlo kvalitetnog šljunka. To su vrlo respektabilni resursi koje ne treba štedeti. Međutim, te rezerve uglja nisu potrebne za Termoelektrane „Kostolac B“, ni kada ona bude imala još jedan blok. Na kopu „Drmno“ ima više od 300 miliona tona rezervi lignita i to je dovoljno da se zaokruži radni vek kopa i svih blokova TE „Kostolac B“, istakao je Dragan Jovanović govoreći za „kWh“.