Puna kuća dece u trideset kvadrata

Prve ovogodišnje vojvođanske trojke rođene su pre dva meseca u Pančevu, a od prošle nedelje roditelje obilaze predstavnici lokalnih i pokrajinskih vlasti, kao i preduzeća, darivajući mališane.
Prvo je porodicu Vasović posetila Novka Mojić, pokrajinski sekretar za demografiju i roditeljima pančevačkih trojki uručila ček u iznosu od 600 000 dinara, a zatim i predsednik Opštine Pančevo Srđan Miković koji je Nikoli, Anđeli i Luki darovao štedne knjižice sa po hiljadu evra. Pančevačke trojke darivala je i Mladinska knjiga sa nekoliko korisnih naslova kao i Visa elektron karticom na iznos od 100 000 dinara.
Interesantno je da su i prošle godine jedine vojvođanske trojke rođene u Pančevu, kao i ove. Inače, Velibor Vasović i Ivanka Žepša izrodili su četvoro zdravih i lepih mališana za nepune dve godine zajedničkog života. On ima 22 godine i ne radi, a njoj je svega 17 godina. U šesnaestoj je rodila prvenca Stefana, a pre dva meseca i trojke Nikolu, Anđelu i Luku.
– Kada sam prvi put otišla na kontrolu, lekar mi je rekao da nosim jednu bebu. Sledeći put mi je kazao da su dvojke, a u četvrtom mesecu trudnoće saopštio mi je da su trojke. Na to sam rekla doktoru: „Nemojte, molim vas, kada ponovo dođem, da mi kažete da ću da rodim četvorke.“ Carskim rezom, 8. jula, porodili su me u Kliničkom centru u Beogradu. Najpre sam rodila Nikolu, teškog 1.750 grama, zatim Anđelu, koja je imala 1.550 grama, i Luku, s 1.700 grama. S prvim detetom sam se ispraksovala i mislim da neće biti problema oko odgajanja dece, ali finansijski problemi i te kako nas pritiskaju – priča mlada i srećna mama Ivanka.
Bebe su u porodilištu provele četrdesetak dana. Za to vreme njihova majka se svim srcem trudila da „održi mleko“ kako bi ih dojila, ali joj to nije pošlo za rukom. Svesna je šta je sve čeka. Priznaje da joj nije lako da ih razlikuje. Da ne bi bilo zabune u krevecu gde spavaju i provode dobar deo dana i noći, svakom je imenom određeno mesto, a bebe na rukama imaju znak raspoznavanja – crvenu, zelenu ili plavu traku.
Po rođenju trojki najviše se uplašio njihov otac. Kada dvoje mladih bez posla imaju četiri bebe, onda je veliki problem nahraniti ih i obući. U tridesetak kvadrata, pod istim krovom, u stanu Veliborovog dede, žive četiri generacije: prababa i pradeda, Veliborovi roditelji, on i supruga, i njihovo četvoro dece. Ponekad je s njima i njegov brat. Niko od njih nema stalno zaposlenje. Veliborov otac, nekadašnji radnik pančevačke „Utve“ odavno je ostao bez posla, kao i njegova majka, koja je radila u „Klupku“ u Pančevu, preduzećima koja odavno ne postoje. Jedino Veliborova majka ima redovna primanja, penziju od oko pet 000 dinara. Zato je svaka pomoć dobrodošla.
-. Nemam siguran posao, već prihvatam šta god mi ljudi ponude samo da decu izvedem na put i da ih othranim. Ponekad radim zajedno s ocem kako bismo kući doneli hiljadu ili hiljadu i po dinara. Danas radimo, sutra ne radimo. Sve zavisi od toga da li ćemo naći neki poslić – kaže Velibor.
Roditelji ne kriju zadovoljstvo što su dobili pomoć i od opštine i pokrajine i kažu da će zahvaljujući tome imati novca za osnovne potrebe. Ono što im je najpotrebnije i čemu se nadaju, jeste da će im opština ili neko preduzeće izaći u susret i obezbediti nekakav posao bar za glavu porodice, a eventualno i rešiti stambeno pitanje ovih mladih roditelja.