Na ovogodišnjem Satira festu, sredinom novembra u Beogradu, jedini predstavnik Čivijaške republike bio je Rade Đergović. Ujedno bila je to jedinstvena parada humora i satire, gde su se pojavili predstavnici ne samo iz Srbije već i iz Crne Gore, Republike Srpske kao i Makedonije. Rade Đergović već je zašao u četrdesetu godinu kako piše i objavljuje aforizme. A počelo je saradnjom u emisiji Radio Beograda „Minimaks“ koja je emitovana svake subote od sedam do 12 časova. Na talasima ove radio stanice Đergović je objavljivao aforizme u brojnim emisijama. Posebno pamti „Veselo veče“ koje se emitovalo svake nedelje, i to na Radio Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i Sarajevu.
– Pre tridesetak i više godina radio je bio daleko popularniji, čitave porodice su se uveče okupljale da slušaju izuzetne humoriste Čkalju, Miju i čitavu plejadu tadašnjeg glumišta. Imao sam više od hiljadu javnih nastupa, a posebno mi je u sećanju ostala emisija „Selo veselo’’, sa urednikom Jovom Aleksićem. Tu se sve dešavalo na sceni, i moralo se hitro reagovati jer su u tome učestvovali i posetioci. Celu Srbiju smo obišli i pokazalo se da i na selu postoji jedan zdrav duh i humor – kaže Rade Đergović.
Gotovo svakog dana njegovi aforizmi bili su svojevrsni britki odgovor na aktuelne teme. Od „Kluba ranoranilaca“, „Krivog ogledala’’, „Dragovanja“, do „Karavana“ i „Porodice Jovanović’’, Đergović je bio gost u mnogim domovima. Uporedo je sarađivao u „Politici ekspres’’ gde je samo za „Kaktus“ za četvrt veka objavio više od tri hiljade priloga, u „Novostima“, „Politici“, „Poljoprivredniku“, „Zadrugaru“ iz Sarajeva, „Nedeljnim novinama“ iz Banje Luke, „Svetlosti“ iz Kragujevca, „Areni“ iz Zagreba, „Ostenu“ iz Skoplja, „Pavlihi“ iz Ljubljane… Naravno, tu je i neprikosnoveni „Jež“ i „Ježev humor“ gde je sarađivao punih dvadeset godina.
Za sve ovo vreme, a bilo je burno po mnogo čemu, kako kaže, nije imao nikakvih problema sa vlašću, niti sa onima koji su bili tema aforizama.
– Tako smo tokom 1991. i 1992. godine na centralnom trgu u Kragujevcu držali „Alternativni dnevnik“, dakle govorili smo o svemu onome što nije bilo na državnoj TV. Okupljalo se po dve-tri hiljade građana koji su javno iskazivali svoj bunt. Bilo je to lepo vreme jer smo govorili ono što smo hteli, i osećali smo se slobodni u neslobodnoj zemlji. Naravno, posle su došla druga vremena, a javašluk, glupost i mnogo toga lošeg kao da se utrkuju, i na to se mora reagovati. Još uvek ovo je idealno mesto za humoriste i satiričare. Nijedan dan ne prođe a da ne napišem po nekoliko aforizama, a tu su i humoreske, basne, satirine priče… Ako ništa ne napišem, onda je za mene dan beznadno propao – priznaje Đergović. Zastupljen je u svim značajnim antologijama, a posebno mu je draga „Antologija mudrosti od pamtiveka do danas“ u izdanju moskovske kuće „Veče“, gde se nalazi „u društvu“ Plutarha, Bizmarka, Getea… Posle dugog izbivanja, službovanja kao učitelj u centralnoj Srbiji, 1996. godine se vratio u Šabac, i od tada radi u biblioteci. Njegovim dolaskom promenio se i odnos prema humoru i satiri u Šapcu.
– Iako se vodi kao Čivijaška republika, Šabac je dugo godina bio zatvorena sredina za ljude sa strane, ali ni odavde nisu upućivani nekakvi talasi na druge destinacije. Šapčani misle da to što su Čivijaši znači da ne treba išta da rade i da im je duhovitost bogom dana. Na ovom polju moraš svaki dan da se dokazuješ. Najstariji satirični list u Srbiji „Čiviju“, koji izlazi od 1904, otvorili smo za saradnike sa strane. Takođe, oformljena je svojevrsna čivijaška škola u kojoj su brojni šabački autori. Svojevrsno negovanje čivijaškog duha, koji je konačno pušten iz boce jeste i radio emisija „Dobro veče, Čivijaši’’. Krajem decembra potpisaćemo i 500. emisiju, čime malo ko može da se pohvali – podseća Đergović.
On je bio i predsednik Čivijaške republike, ali je najvažnije da kao čivijaški ambasador učestvuje gotovo na svim festivalima i druženjima humorista. Dolazi tamo gde ga pozovu, a veoma drago mu je druženje sa decom, u školama i vrtićima. Priznaje da je u modi politički aforizam, i da ideja mora odmah da se rodi. Važno je biti kratak, jasan, duhovit i sarkastičan. – Sada se aforizam može izreći i u dve rečenice što ostavlja mogućnost za nadogradnju, po jačini i po dubini. Sadašnja garnitura srpskih aforističara svakako da predstavlja svetski vrh. Uprkos tome prosto ne možemo da postignemo koliko ima „materijala“ – kaže Đergović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Još vesti iz ovog grada