Pušten na slobodu zbog nezainteresovanosti medija

Osumnjičeni A. I. je u junu prošle godine napastvovao devojčicu koju poznaje od njenog rođenja.

Nakon što se devojčica poverila svom ocu, slučaj je prijavljen policiji, koja ga je uhapsila i sprovela u pritvor. Lekarskim pregledom utvrđeno je da je devojčica silovana.

U decembru prošle godine Više javno tužilaštvo u Šapcu podiže optužnicu, a 11. januara Viši sud u Šapcu donosi rešenje o produženju pritvora za 30 dana.

Međutim, osumnjičeni A. I. ulaže žalbu Apelacionom sudu u Novom Sadu, koji zaključuje „da je nejasno na osnovu čega prvostepeni sud zaključuje da su i nakon proteka vremena od šest meseci od događaja sećanja na isti i dalje sveža i da je uznemirenje javnosti takvog intenziteta da ugrožava nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“.

Predmet je 17. januara vraćen Višem sudu u Šapcu, koji 21. januara donosi rešenje o ukidanju pritvora. U obrazloženju se navodi da je „po logici stvari odnos javnosti prema navedenom događaju svakako izgubio na intenzitetu“, te da se „nakon šest meseci od događaja o kom se već mesecima ne bave mediji ne može objektivno očekivati bilo kakva reakcija javnosti u slučaju da se okrivljeni nađe na slobodi“.

Javnost sada jeste uznemirena.

S jedne strane zato što se osumnjičeni za silovanje maloletne osobe, kome nije izrečena nikakva mera, slobodno kreće u malom mestu, u kome oštećena devojčica sa porodicom živi na 200 metara od njega.

S druge strane, zabrinjavajuća je poruka koju organi šalju svojim obrazloženjem, a to je da će u određenim slučajevima adekvatno postupati samo ako postoji interesovanje javnosti.

Za Sašu Stefanovića iz Mreže organizacija za decu Srbije, upravo obrazloženje suda je „skandalozno i zabrinjavajuće“, jer ovako osetljivi slučajevi i ne treba da budu prisutni u medijima.

– Kada se radi o deci koja su preživela neki oblik nasilja, mi vodimo računa da oni prolaze kroz proces što bezbolnije, da se ne retraumatizuju, da ih ne izlažemo javnosti, da se ne otkriva njihov identitet, a onda nam šalju poruku da javnost treba da se zainteresuje da bi organi postupali, kaže Stefanović za Danas.

Kako dodaje, izvršni organi imaju mehanizme da zaštite žrtvu seksualnog napada, pogotovu decu, i naročito kada postoji pretnja po zdravlje i sigurnost žrtve. Međutim, navodi on, ovde uopšte nije reč o zaštiti deteta.

– On je bio u pritvoru zato što je javnost bila uznemirena, pa pošto je interesovanje javnosti opalo, nije bilo više razloga da počinilac bude zatvoren, ističe naš sagovornik.

Pravnica Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže za naš list da je ovde najveća odgovornost na Višem javnom tužilaštvu u Šapcu, jer je ono predložilo sudu pritvor samo po jednom osnovu, onom koje se odnosi na uznemirenost javnosti, a sadržanom u članu 211 Zakonika o krivičnom postupku, na osnovu čega sud nije više ni mogao osumnjičenog da drži u pritvoru.

– Tužilaštvo je moglo da predloži određivanje pritvora po više osnova, a ne samo ovom, i mogli su alternativno da predlože određivanje mere zabrane prilaska i kontaktiranja ukoliko sud ne produži pritvor. Ovako su dozvolili da maloletna žrtva ostane bez ikakve zaštite – objašnjava Vanja Macanović.

U odgovoru našem listu iz Višeg javnog tužilaštva u Šapcu, tužiteljka Svetlana Nedeljković potvrđuje da je nakon saslušanja A. I. 26. juna prošle godine Tužilaštvo predložilo Višem sudu u Šapcu da se osumnjičenom odredi pritvor prema članu 211 stav 1 tačka 2 i tačka 4 Zakonika o krivičnom postupku.

Prema pomenutim delovima Zakonika, pritvor se može odrediti osumnjičenom kada postoje okolnosti da će sakriti dokaze ili uticati na svedoke…, ili ako je način izvršenja krivičnog dela doveo do uznemirenja javnosti koje može ugroziti pravično vođenje postupka. Za Apelacioni sud ovi razlozi očito nisu bili dovoljni za produženje pritvora.

Viša javna tužiteljka Nedeljković dodaje za naš list da je Tužilaštvo na rešenje o ukidanju pritvora uložilo žalbu.

„Vršeći svoju nadležnost Više javno tužilaštvo u Šapcu je, a shodno članu 43 stav 1 tačka 7 ZKP, izjavilo žalbu protiv rešenja Višeg suda u Šapcu od 21. 1. 2022. godine kojim je ukinut pritvor protiv osumnjičenog A.I.“

Deca su posebno osetljivi svedoci

Autonomni ženski centar i Mreža organizacija za decu Srbije podsećaju sve državne organe da u slučajevima nasilja prema deci pristupaju sa dužnom pažnjom i da sudu predlažu sve mere kojima će se zaštiti život i sprečiti višestruka viktimizacija dece. „Svesni činjenice da Srbija punih deset godina nije uskladila Zakon o maloletnim učiniocima i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih oštećenih sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, ta činjenica ne sprečava tužilaštva da maloletnim oštećenima dodeljuju status posebno osetljivog svedoka, postavljaju punomoćnike po službenoj dužnosti, predlažu sudu određivanje mere pritvora, kao i da predlažu sudu da osumnjičenima izreknu meru zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem ili zabranu posećivanja određenih mesta.“