Odavde se početkom prošlog veka neretko odlazilo u Australiju, Kanadu, Ameriku. Danas iz ove podunavske opštine u inostranstvu se nalazi svaki sedmi stanovnik, oko 2800 ljudi. Neka od golubačkih naselja su se tako reći preselila u Evropu – Dvorište, Snegotin, Kudreš, Žitkovica, Krivača i Miljević. Većina je planirala da tamo provede pet do deset godina, a ostali su tri i četiri decenije. U zavičaju su gradili palate, kupovali skupa kola, svojoj deci pravili „gala“ svadbe. Često su želeli da im kuća bude veća i lepša od komšijine, a u tuđini su gubili zdravlje.
– Otišli smo na nekoliko godina. Poverovali smo u priče po kojima tamo pare vise na grani, pa možeš da ih bereš kada želiš i koliko hoćeš. Ostali smo 15 godina i ništa nismo uštedeli, prokleta da je tuđina i ko je izmisli, ne kriju jed supružnici Živorad i Milada Jovanović iz Klenja, uz napomenu kako su u Parizu 1968. godine stanovali kao čergari, u barakama bez vode, struje, grejanja. Danas su invalidi, dobijaju po 800 evra mesečno.
I mnogi drugi su doživeli istu sudbinu. Ljubisav S. iz Žitkovice vratio se iz Austrije kao invalidski penzioner, a Milan Milošević iz Krivače razboleo se u livnici gde je radio 20 godina. Posle šest meseci lečenja u bolnici van Beča došao je kući.
Jedan od imućnih gastarbajtera Miodrag Obradović iz Klenja, koji je godinama radio u Austriji otvoreno kaže:
– U Beču smo supruga, kćerka i ja zaradili prilično novca za lep i udoban život. U izgradnji kuće, bazena, pomoćne zgrade, ograde i kupovinu nameštaja uložio sam 500 hiljada evra. Nije mi žao jer imam luksuzni objekat sa 30 soba, bolji i lepši nego bilo koji žitelj sela i okoline.
Bračni par iz Snegotina koji ne žele da se njihovo ime nađe u novinama, govore sa dosta gorčine.
– Radili smo u Minhenu tri i po decenije i oboje smo danas invalidi. Radili smo po 18 sati dnevno. Dokle ne stigne devizna penzija nemamo para da kupimo skupe lekove, hleb i platimo struju, telefon, vodu…
Svetozar Jovanović iz Krivače svedoči kako se posle 20 godina molerskog rada razboleo, podneo teške operacije i bio penzionisan. „Danas imam 70 godina, sedim u trospratnoj kući i prisećam se kako sam potrošio život.“
Golubački garstarbajteri dolaze u zavičaj za Novu godinu i Božić, krsnu slavu i Uskrs. Ostale dane i mesece provode u svojim zemljama gde privremeno žive i rade, a zbog teške političke i privredne situacije u zemlji mnogi od njih su uzeli strano državljanstvo i ne žele da se vrate u Srbiju. Ono što brine je, da je među njima sve veći broj mladih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
