Solarne elektrane u Sahari, prema navodima naučnika iz zemalja EU koji rade na objedinjavanju obnovljivih izvora u regionu, mogle bi čitavu Evropu da snabdevaju čistom električnom strujom.
Korišćenje snage pustinjskog sunca u središtu je ambicioznog plana za izgradnju evropske supermreže vredne 45 milijardi evra koja će omogućiti državama širom Starog kontinenta da podele električnu struju koja se dobija proizvodnjom iz obilnih zelenih izvora poput energije vetra u Velikoj Britaniji i Danskoj i geotermalne energije iz Islanda i Italije.

Solarne elektrane u Sahari, prema navodima naučnika iz zemalja EU koji rade na objedinjavanju obnovljivih izvora u regionu, mogle bi čitavu Evropu da snabdevaju čistom električnom strujom.
Korišćenje snage pustinjskog sunca u središtu je ambicioznog plana za izgradnju evropske supermreže vredne 45 milijardi evra koja će omogućiti državama širom Starog kontinenta da podele električnu struju koja se dobija proizvodnjom iz obilnih zelenih izvora poput energije vetra u Velikoj Britaniji i Danskoj i geotermalne energije iz Islanda i Italije.
Za realizaciju ideje potrebna je politička podrška, a nedavno su je pozdravili francuski predsednik Nikola Sarkozi i britanski premijer Gordon Braun. Zbog jačeg sunca u Africi, očekuje se da će kolektori u Sahari proizvoditi do tri puta veću količinu električne energije od sličnih postrojenja na severu Evrope.
Arnalf Jeger-Valden iz Instituta za energiju Evropske komisije objasnio je kako električna energija proizvedena u solarnim kolektorima u Africi, od kojih bi svaki mogao da proizvede od 50 do 200 megavati snage, može biti distribuirana do hiljadama kilometara udaljenih evropskih država. U okviru planirane mreže bile bi korišćene direktne linije transmisije visoke voltaže (DC) koje gube manje energije nego konvencionalne alternacione linije (AC).
Ideja o izgradnji solarnih kolektora u regionu Mediterana i Severne Afrike dobila je na značaju nedavno, pošto je prilikom osnivanja Mediteranske unije predsednik Nikola Sarkozi pomenuo kao jedan od glavnih projekata.
Zavisno od veličine mreže, izgradnja linija visokog napona širom Evrope godišnje bi do 2050. mogla da košta do milijardu evra, ali Jeger-Valden zaključuje da je ta suma mala u poređenju s nedavnim predviđanjem Međunarodne energetske agencije da će u narednih 30 godina na globalnom nivou u energetske sisteme biti potrebno investirati više od 45 biliona dolara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari