„Stignem pred kraj radnog vremena, ako krenem u cik zore“: Kako čitaoci Danasa opisuju svoj put do posla?

Odgovori koje smo dobili otkrivaju da saobraćajni problemi i preopterećenost gradskog prevoza, kao i sve veća gužva u saobraćaju, oduzimaju vreme mnogima.

Neki svakodnevno provode i po nekoliko sati na putu, dok su drugi našli načine da skrate vreme putovanja.

Komentari mnogih čitalaca otkrili su frustraciju zbog trenutne situacije u gradu, a među njima je bio i direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi. On je ironično primetio da su promene u gradu doprinele kašnjenju i gužvama.

„Od kad Gangula farba buseve, skida mostove i pravi kružne tokove, stignem pred kraj radnog vremena, ako krenem u cik zore“, napisao je Beširi.

Mnogi čitaoci su se požalili na gužve u saobraćaju i preopterećenost gradskih ulica automobilima.

„Od Konjarnika do Batajnice i nazad, tri do četiri sata dnevno. Malo manje vozom, ali ide na sat vremena, pa mi se često ne uklapa“, primetila je jedna čitateljka.

Neki čitaoci, međutim, suočavaju se sa mnogo ozbiljnijim izazovima. Jedna čitateljka otkriva da radi na dva mesta, jedno je udaljeno 204 kilometra od njene kuće, a drugo je deset minuta pešaka.

„Ljudi se obično šokiraju kad čuju za ovaj prvi posao, ali kad se sabere – nedeljno zapravo provedem u prevozu manje nego mnogi koji svaki dan idu sa jednog kraja Beograda na drugi!“, napisala je ona.

Iako njen slučaj deluje ekstremno, oslikava koliko naporno može biti putovanje za one koji žive van Beograda, kao i koliko vremena stanovnici glavnog grada gube zbog neefikasnog prevoza.

Slična situacija je i sa putnicima iz udaljenih opština poput Barajeva, gde je, prema rečima jedne čitateljke, potrebno „minimalno tri sata za odlazak i povratak“.

Ona dodaje da su u najtežem položaju u poređenju sa drugim beogradskim opštinama, što ukazuje na ozbiljne razlike u dostupnosti prevoza između centralnih i perifernih delova grada.

Za mnoge, gradski prevoz predstavlja „noćnu moru“.

„Putujem kao do Surdulice… Noćna mora je autobus 74 i gužva, i odlazak, i povratak.“, napisala je jedna čitateljka.

Osim dužine putovanja, čitaoci se žale i na lošu organizaciju prevoza, nepoštovanje reda vožnje i preduga čekanja.

Ističe se iskustvo putnika na linijama 302, 303, 304, gde se, kako navodi jedna čitateljka, od kada su preuzeli privatni prevoznici čekanje autobusa produžilo na više od sat vremena.

„Red vožnje se ne poštuje, potpuni haos!“, piše ona.

Neki komentari odražavaju osećaj da su gradske vlasti nesvesne problema sa kojima se svakodnevno suočavaju građani.

„Molim vas, provozajte Gangulu u 95-ici od 29-og do Milutina Milankovića da vidi šta je uradio“ sarkastičan je bio jedan čitalac.

Za razliku od onih koji sate provode u prevozu, neki čitaoci imaju mnogo srećnije okolnosti. Jedna čitateljka otkriva da putuje „bajsom, pet do deset minuta“, dok drugi pešače ili voze bicikl do posla, što im omogućava neuporedivo kraće vreme putovanja.

„Isključivo biciklom cele godine, 20 minuta, a kad idem kući stižem za 12, jer na posao se ne žuri!“, piše jedna čitateljka iz Subotice, ističući prednosti života u manjem gradu.

Iako se pešaci i biciklisti ne suočavaju sa gužvama, nije sve ružičasto ni za vozače.

Jedan čitatelj piše kako mu za relaciju od 30 kilometara treba 45 minuta, dok preostalih pet kilometara prelazi još sat i po vremena zbog saobraćajnih gužvi. U pitanju je relacija Ralja-Crveni Krst.

Pored problema sa svakodnevnim saobraćajem, čitaoci ukazuju i na hronična odlaganja ključnih infrastrukturnih projekata.

„Vožnja GSP-om po Beogradu se bukvalno pretvorila u putovanje, a o čekanju vozila gradskog prevoza kao i o gužvi u istima bolje da ne pričamo.“ piše jedan čitalac i dodaje da je prioritet gradskih vlasti rešavanje sudbine „Kuće cveća“ i postavljanje spomenika Draži Mihailoviću, dok glavna železnička i autobuska stanica i dalje nisu funkcionalne.

Ova situacija je, prema mišljenju mnogih, dodatno otežala svakodnevna putovanja Beograđanima, pogotovo onima koji zavise od javnog prevoza.

Bez sistemskog rešenja i boljeg planiranja, građani ostaju zarobljeni u saobraćajnom haosu koji je deo njihove svakodnevice.

Komentari pokazuju da je putovanje do posla za mnoge Beograđane postalo iscrpljujuće a mnogi tvrde da ovakvih gužvi u Beogradu nikad pre nije bilo.

Bilo da je u pitanju gradski prevoz, automobilske gužve ili infrastrukturni problemi, svi su složni u jednom – potrebno je hitno unaprediti uslove prevoza.

Dok neki uživaju u kratkim šetnjama ili vožnji biciklom, većina se suočava sa neefikasnim prevozom, dugim čekanjima i gužvama koje im troše dragoceno vreme i energiju.