Put do pravde za žrtve je težak, a možda i nemoguć

Hristina Piskulidis, iz organizacije ASTRA koja se bavi pružanjem pomoći žrtvama trgovine ljudima je istakla da je predrasuda da samo naivne osobe mogu da postanu žrtve i da to može da se desi svakome.

– Dominantan oblik eksploatacije žrtava predstavlja seksualna eksploatacija, a gotovo polovinu tih žrtava čine deca. Ovo je već utvrđen trend, kako kod nas tako i u Evropi. Ono gde se uviđa promena, to je da se sve više susrećemo sa žrtvama radne eksploatacije, istakla je Piskulidis.

Osvrćući se na statistiku krivičnog gonjenja trgovaca ljudima, ona napominje da je ASTRA, analizirajući godinama unazad postupanje pravosuđa, ustanovila određene boljke.

– Krivično delo trgovine ljudima predviđa zatvorsku kaznu od 3 do 12 godina, a sudovi po pravilu dosuđuju kazne koje su blizu zakonskog minimuma. Takođe, kod gotovo polovine slučajeva, dođe do preinačenja krivičnog dela trgovine ljudima u blaže delo posredovanje u vršenju prostitucije. Najzad, za dvadeset godina koliko ASTRA postoji, desilo se svega dva ili tri puta da sud žrtvama dosudi naknadu štete. Sve to nam govori da je put do pravde za žrtve trgovine ljudima, težak, a možda i nemoguć, kazala je Piskulidis.

O trgovini ljudima u kontekstu migrantske krize govorio je pravnik Nikola Kovačević. Kako je napomenuo, najmanje krijumčarenja i trgovine ljudima bilo je periodu kada je najviše ljudi prolazilo zapadnobalkanskom rutom.

– Te 2015. i početkom 2016. godine granice su bile otvorene i nije bilo potrebe za krijumčarenjem ljudi. Međutim, kada su sporazumom Evropske unije i Turske zatvorene granice, uspostavljeno je flagrantno bezakonje koje podrazumeva primenu nasilja i kolektivno proterivanje zbog čega su se migranti okrenuli krijumčarima. Krijumčarenje je u tom periodu procvetalo, jer su migranti, po definiciji pripadnici ranjivih grupa, bili prinuđeni da svoju sudbinu stave u ruke organizovanih kriminalnih grupa. A to je plodno tle za iznude, nasilje, zlostavljanje i trgovinu ljudima, istakao je Kovačević.

Rešenje za ovu, kako je istakao, „lančanu svinjariju“, bio bi u povratku vladavine prava na granice.

– Neophodno je povratiti poverenje migranata u policiju, povratak uverenja da je policajac neko ko je tu da ti pomogne, a ne neko ko će da te pendreči, otme ti telefon i protera te u zemlju iz koje si došao. Dok god je situacija ovakva kakva je, migranti će bežati od policije u ruke krijumčara. A to bi opet bilo i mnogo efikasnije rešenje za države, jer bi prevencija krijumčarenja koštala mnogo manje od senzora, termovizijskih kamera, dronova, žica…, naveo je Kovačević dodajući da smo se svi polako već navikli na bezakonje na granicama.

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije je naglasila da je neophodno pronaći sistemsko rešenje kako bi se pružila adekvatna podrška žrtvama krivičnih dela.

– Tu podršku danas u velikoj meri pružaju organizacije civilnog društva. Organizacije koje se time bave su stručne za tu materiju jer se njome bave dugi niz godina. Sistem bi ovo trebalo da iskoristi uspostavljajući partnerski odnos sa ovim organizacijama, koji bi svakako podrazumevao i finansiranje programa podrške, rekla je Ćopić.

Osvrćući se na krivično-pravni položaj žrtava, Ćopić je istakla da se one tretiraju kao oštećene strane, napominjući da se ne radi o čisto semantičkoj razlici.

– Oštećeni se tretira kao svedok i on se saslušava. Žrtve su tako prinuđene da daju detaljne opise zločina koji su nad njima vršeni u policiji, u tužilaštvu i u sudu čime bivaju izložene sekundarnoj viktimizaciji. Pritom, sistem ne koristi u dovoljnoj meri mehanizme koje ima na raspolaganju, a koji su tu kako bi sprečili upravo sekundarnu viktimizaciju, poput instituta posebno osetljivo svedoka, napomenula je Ćopić dodajući da se zbog svega navedenog žrtve često pokaju što su uopšte učestvovale u sudskim postupcima.

Prava žrtava

Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA naglasila je da žrtve trgovine ljudima uživaju određeni spektar prava nezavisno od toga da li žele da učestvuju u krivičnom procesu protiv trgovca. „Žrtve imaju pravo na besplatnu medicinsku pomoć, na pomoć psihologa, na pravnu pomoć, kao i podršku u reintegraciji. Ta sva prava ona ima i ukoliko ne želi da učestvuje u krivičnom postupku, gde postoji rizik od dodatne traumatizacije“, rekla je Piskulidis.

Nema krijumčarenja bez države

Pravnik Nikola Kovačević je naglasio da je u radu sa migrantima u više navrata čuo da određena suma novca, omogućava siguran prolazak do Beča u roku od nekoliko sati. „Takav aranžman je nemoguć bez direktnog učešća nekoga iz državnih struktura. Generalno gledano, krijumčarenjem i trgovinom ljudima se bave organizovane kriminalne grupe a nužni deo ovih grupa predstavljaju i državni elementi“, kazao je Kovačević.

Projekat „LJudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksta“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva