Foto: Dragan RadovanovićMarina kula, arheološki lokalitet označen kao kulturno dobro od izuzetnog značaja još jedna je žrtva investitora koji je odstranio pozamašan deo nalazišta radi „proširenja magistralnog puta“ nadomak Kuršumlije.
Ovaj lokalitet nalazi se na uzvišenju kod ušća reke Kosanice u Toplicu i nikada nisu vršena arheološka istraživanja niti konzervatorski radovi. Na samom vrhu nalaze se očuvane zidine srednjovekovnog utvrđenja, crkve i drugi objekti, a sami slojevi dosežu preko Vizantije do neolita.
Marina kula je od 1983. godine upisana kao Nepokretno kulturno dobro od velikog značaja, na šta se odnosi Član 7. Zakona o kulturnim dobrima koji glasi – „Kulturno dobro i dobro koje uživa prethodnu zaštitu ne sme se oštetiti, uništiti, niti se bez saglasnosti, u skladu s odredbama ovog zakona, može menjati njegov izgled, svojstvo ili namena“.
Kako bi se vršili radovi poput izvedenog „proširenja magistralnog puta“ potrebno je da nadležni Zavod za zaštitu spomenika kulture izda dozvole. Uz to, potrebno je sprovesti arheološka istraživanja koja će pokazati da li je lokalitetu potrebna posebna zaštita.
„Marina kula je kulturno dobro od izuzetnog značaja i za nju je nadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš. Na slikama se vidi koliko blizu je priđeno Markovoj crkvi, drugom kulturnom dobru koje se nalazi neposredno preko puta Marine kule, preko koje bi, po onome što su bila idejna rešenja trebalo da pređe put Niš – Merdare“, objašnjava predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja ukazujući na postojanje velikog broja lokaliteta koji se nalaze na pomenutoj deonici.
Kako su muzeji zaduženi za zaštitu pokretnog nasleđa a zavodi za zaštitu nepokretnog, kontaktirali smo Muzej u Toplici kako bi nam rekli nešto više o arheološkom materijalu sa ovog lokaliteta koji se pominje u radu arheologa M.S. „Marina kula kod Kuršumlije i obližnja nalazišta – kulturna stratigrafija i topografske karakteristike„, kao i da li su nakon uništenja lokaliteta u Muzej dospeli neki pokretni nalazi pronađeni tom prilikom.
„S obzirom da nismo zaduženi za zaštitu nepokretnog kulturnog nasleđa izražavamo veliku zabrinutost i očekujemo da će zavodi odreagovati blagovremeno i zaštititi kulturnu baštinu. Kao teritorijalno nadležni muzej brinemo o tome šta se dešava sa pokretnim arheološkim materijalom sa tih lokaliteta“, kaže Sanja Crnobrnja Krasić iz Narodnog muzeja Toplice za Danas.
Ona je dodala da joj nije poznato gde se nalazi pokretni arheološki materijal sa Marine kule koji se pominje u navedenom radu, te da on nije smešten u topličkom muzeju. S tim u vezi, uputili smo upit Narodnom muzeju u Beogradu da li oni brinu o pokretnim arheološkim nalazima sa ovog lokaliteta. Oni su potvrdili da ga čuvaju, i upozorili da je lokalitet i ranije uništavan ali i ugrožen erozijom.
Na naš zahtev, Republički zavod za zaštitu spomenika objasnio je da je o uništenju dela arheoloških ostataka spomenika kulture „Marina kula“ obavešten putem izveštaja Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.
Kako navode, izveštajem je konstatovana devastacija kulturnog dobra, a Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš izdao je Rešenje o utvrđivanju uslova za pojačano održavanje puta IB35 (Merošina – Prokuplje (Orljane) km 207+502 do km 219+005, L=11,503 km i Beloljin – Kuršumlija – Rudare km 237+881 do km 262+136.59, L=24,256 km) na kome se nalazi pomenuto kulturno dobro.
Takođe dodaju da je Republički zavod o ovome obavestio Republičku građevinsku inspekciju kao nadležnu za dalje postupanje ali i da su istovremeno date instrukcije Zavodu za zaštitu spomenika kulture Niš, kao teritorijalno nadležnom zavodu u smislu preduzimanja daljih zakonom utvrđenih aktivnosti na zabrani radova, te sprečavanju devastiranja kulturnih slojeva.
Devastacija lokaliteta Marina kula
Kako tvrdi Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, o radovima koji se odvijaju na trasi puta uz nepokretna kulturna dobra (Spomenik kulture od velikog značaja Marina Kula i spomenika kulture Markova crkva – kasnoantička bazilika kod Kastrata), Zavod je obavešten usmenom prijavom 18.02.2022. godine.
U vezi sa navedenim radovima, Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš propisao je uslove iz svoje nadležnosti, ali projekat nije poslat na saglasnost.
JP „Putevi Srbije“ još uvek nisu odgovorili da li oni izvode radove na proširenju puta E-80 (Prokuplje – Podujevo), a do objavljivanja ovog teksta Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nije poslalo odgovor ko vrši radove na ovoj deonici.
Napominjemo, na mestu gde se izvode radovi ne postoji istaknuta tabla na kojoj se može pronaći ime izvođača/podizvođača radova.
Ovo nije prvi put da se uništava kulturno nasleđe, kao što ne bi bio prvi put ni da investitor prođe nekažnjeno za kulturocid, što nadamo se, sada neće biti slučaj.
Zanimljivu činjenicu predstavlja i to da je samo nekoliko dana ranije RTS emitovao prvu epizodu emisije „Toplica u srednjem veku„, u kojoj se pominje značaj Marine kule.
Takođe, nije nam strano da se u Srbiji „ruše brda“, pa se možda tako i Marina kula našla pred bagerom.
Uzimajući u obzir da su postojali i drugi načini za izgradnju puta uz zaobilaženje kategorisanog arheološkog nalazišta „Marina kula“ a izvođač je odlučio da bespovratno odstranio deo lokaliteta, pitanje je šta će biti sledeći korak.
Za sada je to proširenje puta E-80, ali se na trasi planiranog autoputa Niš – Merdare nalaze brojna značajna kulturna dobra koja na vreme treba sačuvati od ovakvih scenarija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
