Putin baš ne sluša Evropu

Putin je ostao pri stavu da će Rusija uložiti veto na mogući predlog rezolucije u Savetu bezbednosti UN koji poziva bilo na smenu predsednika Bašara Asada, vojnu akciju ili na uvođenje novih sankcija. Štaviše, on je okrivio sirijsku opoziciju za ubijanje civila i negirao da Rusija prodaje oružje Damasku.

– Rusija ne snabdeva Siriju oružjem koje bi moglo da bude iskorišćeno u civilnom konfliktu. Koliko su civila ubile opozicione snage? Da li vi to računate? Računice prevazilaze stotine ljudi. Naš cilj je da sklopimo mir između dve sukobljene strane – kategoričan je bio Putin.

On je prekorio „avanturizam Zapada“ ukazujući na pritiske NATO da što pre realizuje svoje planove za postavljanje raketnog štita u Istočnoj Evropi.

– Obećali su nam da neće širiti NATO, onda su obećali da neće raspoređivati baze, ali NATO se širi i kreće ka Istoku, a baze niču kao pečurke – kazao je Putin.

Predsednik Rusije je, očekivano, apelovao na EU da povuče zakon o energetici koji bi primorao Gasprom da proda svoju imovinu u Evropi, ali je tražio odobrenje od Brisela za projekat Južni tok i da se ubrza proces ka ukidanju viza na relaciji EU – Rusija. Poručio je dvadesetsedmorici da je istinsko partnerstvo sa EU moguće samo nakon ukidanja viza. Liberalizacija vizne politike je najbolja osnova za naše odnose, kazao je Putin, a prenosi Moskov tajms. Kao primer, ruski predsednik je naveo da su ruski novinari rizikovali nedavno tokom njegove posete Berlinu i Parizu da ilegalno borave u tim zemljama jer su dobili vize na jedan dan. Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso nisu direktno odgovorili Putinu, dok je Baroso jedva pozdravio „bitan napredak“ na ovom polju.

Moskov tajms prenosi i da se Putin saglasio sa svojim gostima da ruska politika davanja prioriteta Evroazijskoj uniji ne predstavlja pretnju saradnji sa EU. Rompej je pozdravio ideju Evroazijske unije ako je ona usaglašena sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Jedan ruski diplomata u izjavi za EUObserver kaže da će projekat o uspostavljanju Evroazijske unije, koja bi obuhvatila Ukrajinu, Belorusiju i Centralnu Aziju, sasvim sigurno biti jedna od glavnih ideoloških vizija tokom sadašnjeg mandata Putina. Kada je pak reč o demokratiji i vladavini prava, neimenovani evropski zvaničnik kaže da Moskva „zaista ne sluša Brisel“.

Baroso je rekao da prihvata Putinove ambicije za osnivanje slobodne trgovinske zone od Lisabona do Vladivostoka, ali da dve strane moraju najpre da se saglase o sporazumu o širem partnerstvu. Putin je naveo da takav sporazum može biti postignut za godinu i po ili dve, ali da bi trebalo da bude oslobođen od „ideoloških stereotipa“, pišu ruski mediji. Razgovori o takozvanom Sporazumu o partnerstvu i saradnji ometeni su razmiricama iz prošlosti oko protekcionističke trgovinske politike Moskve, a kasnije i obustavljeni pošto Rusija nije primljena u STO. Očekuje se da budu obnovljeni krajem godine.

Iako se nije očekivalo sa samit donese veliki preokret, ipak je ovo bio važan sastanak, smatraju analitičari. Pre svega, bila je ovo šansa za novi susret sa Putinom i prilika da se sazna kaku će vrstu odnosa dve strane negovati tokom narednih šest godina Putinovog mandata. Dvodnevni samit završen je juče svečanim ručkom, posle kojeg je Putin otputovao u Uzbekistan.