Bivši glavni i odgovorni urednik lista Danas Mihal Ramač, tokom svoje novinarske karijere bio je i novinar u spoljnopolitičkoj redakciji Dnevnika, a desetak godina bio je dopisnik nekoliko ukrajinskih medija iz Srbije. Publicista, prevodilac i književnik, Ramač je i član Saveza književnika Ukrajine. Danasu je imao redovnu kolumnu “Biti ili ne biti”. Mnogi čitaoci pratili su njegovu kolumnu koja je objavljivana u Vikend izdanju i svake subote čekali, da o različitim fenomenima pročitaju, “Šta će reći Mihail Ramač”.
Da li vas jeiznenadila agresija Rusije na Ukrajinu?
-Rusija je 2014. okupirala Krim i delove ukrajinske teritorije na istoku zemlje. Duž granica Ukrajine od prošlog proleća bilo je nagomilano stotinak hiljada ruskih soldata. Vojnici se ne drže mesecima pod šatorima, u prašni i blatu, na mrazu, samo radi toga da bi oficiri dobijali dodatne plate i da bi se igrali rata. Većina vojnih stručnjaka predviđala je da Putin namerava da zauzme čitavu Lugansku i Donjecku oblast i, možda, priobalje Azovskog mora. Bilo je i onih koji su govorili da će Rusi ići sve do Odese. Malo ko je pomišljao na totalni rat. Nisam ni ja.
Sve do 23. februara kremaljski funkcioneri i propagandisti nadmetali su se u tome ko će ciničnije odbaciti tvrdnje da Rusija kreće u rat. Lavrov, Zaharova, Peskov… svi oni znali su šta se sprema. To je gore od dvoličnosti. Znalo se i to da je Putin obećao kineskom predsedniku da neće napasti dok se ne završi Olimpijada.
Održana je prva runda pregovoraruske i ukrajinske delegacije na granici Belorusije, da li mislite da će biti pozitivnih rezultata?
-Pamtim cirkuzantske pregovore predsednika bivših jugoslovenskih republika kojima su Milošević i Tuđman zamajavali domaću i svetsku javnost. Pamtim i višegodišnje mirovne razgovore u vreme agresije na Bosnu i Hercegovinu. Putin ne krije da mu nije do mira. Njegovi propagandisti godinama viču da je na vlasti u Kijevu fašistička hunta. On i dalje govori o denacifikaciji i demilitarizaciji Ukrajine. Svako razuman zna da u svakom društvu postoji deo lica koji veliča nacističku ideologiji. Takvih u Ukrajini nema više nego u Rusiji, Srbiji ili Americi. Nažalost, ne vidim da je pod uslovima koje postavlja Kremlj moguć prekid vatre. Učestali ruski napadi na civilne ciljeve svedoče da je mir sve dalji. Verolomne napade velikog suseda pamtiće i deca rođena u Ukrajini ovih dana i nedelja pod ruskim granatama i bombama.
Kako tumačite različito izveštavanje u medijima o ratu koji se vodi u Ukrajini, koliko ona može biti štetna po javnost?
-Srbiji i srpskoj vlasti ne služi na čast što su njoj najodaniji tabloidi imali naslove poput „Ukrajina napala Rusiju”. Takav naslov može da smisli neka pijana budala, ali ne može da ga odštampa u hiljadama primereka bez saglasnosti iz državnog vrha. Podrška agresiji, čijoj god i kad god, najgnusnije je što jedan građanin Srbije može očekivati od svoje zemlje.
Mediji bliski vlasti ponavljaju otrcane moskovske priče o banderovcima. Nije loše znati da je Stepan Bandera od 1941. do kraja rata bio u nacističkom logoru i da je jedno vreme bio u istom logoru s patrijarhom Gavrilom i vladikom Nikolajem.
Predsednik Srbije izjavio je da će osuditi rusku agresiju tek kada predsednik Ukrajine osudi NATO bombardovanje Srbije. Aleksandar Vučić je 1999. bio ministar informacija i zna, naravno da zna, da je Ukrajina osudila NATO agresiju. Zna i koliko aviona JAT-a je tada prebačeno na ukrajinske aerodrome, kako ne bi bili uništeni u Srbiji. Zna Vučić i da se Moskva 1992. i kasnije nije protivila uvođenju sankcija tadašnjoj SRJ.
Mnogi analitičari iznose svoje procene kako se situacija u Ukrajini može odraziti na našu zemlju i region. Kakvo je vaše mišljenje po tom pitanju?
-Niko razuman od rata ne očekuje ništa dobro. Na Balkanu ima bezbroj usijanih glava u kojima još traju ratovi iz devedesetih, pa i iz prošlih vekova. Takvi se, dakako, raduju zaoštravanju između Rusije i NATO-a. Neće da vide da u borbi slonova najviše strada trava i nisko rastinje.
Uzgred, nije zgoreg pogledati kartu iza leđa generala Igora Konašenkova, glasnogovornika Ministarstva odbrane Rusije. Granice Srbije iscrtane su na njoj drugačije nego u preambuli srpskog ustava. Ne bih rekao da je tu kartu greškom postavio neki neuki mlađi vodnik.
To vas pitam jer je politikolog iz Novog Sada Boris Varga, takođe, za Portal Analitika izjavio da Srbija i BiH mogu biti potencijalna žarišta ruskog odmeravanja sa Zapadom…
-Sa mnogih strana čuju se upozorenja da Putin neće stati na granicama Ukrajine. Zna se ko su njegovi prijatelji na Balkanu. Nije teško pretpostaviti da ličnost njegovog mentalnog sklopa ne drži do prijateljstava, ali da je spremna da iskoristi i žrtvuje svakog ko se smatra njegovim prijateljem.
Ko je spreman da napadne najbližeg suseda, lako se može polakomiti i na dalje zemlje. Moldavija ili Srbila, regrut iz dalekog Sibira ne vidi neku razliku. On gazi po naređenju. Izjave ambasadora Rusije u Podgorici i Sarajevu mogu se shvatiti i kao neposredna pretnja svim ljudima od Jadrana do Đerdapa.
M. Ramač u ukrajinskoj nošnji
Ni ukrajinski Rusi nisu agresore dočekali hlebom i solju
Da li ste bili u kontaktu sa svojim prijateljima iz Ukrajine?
-Imam mnogo prijatelja u zemlji predaka – u Užgorodu, Lavovu, Kijevu. Kijev poznajem kao i Novi Sad i Beograd. Ratnih godina, pogotovo 1999, njihova vrata bila su otvorena za moju porodicu. Kasnije su mnogi dolazili kod mene. Niko od njih do 24. februara nije mrzeo Ruse. Redovno se dopisujemo. I dušom i srcem sam s njima. Naravno da sam spreman da svima pružim i više od moralne podrške. Drago mi je što od njih čujem da niko od miliona Rusa koji žive u Ukrajini nije dočekao agresore hlebom i solju. U selima i gradićima koje su pregazili ruski tenkovi niko nije istakao rusku zastavu. Od prijatelja dobijam i slike ruskih vojnika koji upadaju u prodavnice i pune džakove hranom, cigaretama i alkoholom. Od prijatelja sam čuo i to da – ukoliko bi Putin i zauzeo Harkov i Kijev – morao bi da pored svakog Ukrajinca postavi jednog vojnika i policajca. Čuo sam i anegdotu o ukrajinskom veteranu koji je, gledajući na televiziji snimak ruskih tenkovskih kolona, upitao – Gospode, gde ćemo sve njih posahranjivati?
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: G. Nonin
