Putin: Neću se ponovo kandidovati za predsednika

Ruski predsednik Vladimir Putin počeo je juče redovnu godišnju maratonsku konferenciju za novinare pohvalama na račun ekonomskog rasta Rusije i dodao da je vlada mnogo toga učinila da smanji nejednakosti kada je reč o životnom standardu stanovništva. Putin je izjavio da je prošle godine zabeležen rast domaće proizvodnje od 6.7 do 6.9 odsto i da je povećana potrošnja u zdravstvenoj i obrazovnoj oblasti, što su znaci da Rusija nastavlja da se oporavlja od ekonomskih problema starih nešto manje od jedne decenije. „Ali, još imamo mnogo toga da uradimo u socijalnoj sferi“, uključujući i „smanjenje jaza između bogatih i građana koji još žive veoma skromno“, izjavio je Putin pre pitanja novinara.

Akreditovan rekordan broj novinara

Moskva – Rekordni broj novinara -1232 – akreditovan je za godišnju konferenciju za štampu Vladimira Putina, saopšteno je RIA Novosti u pres-službi Kremlja. Poređenja radi, na prvoj velikoj konferenciji za štampu predsednika Rusije jula 2001. učestvovalo je tri puta manje novinara – oko 400. Ovog puta u komuniciranju s predsednikom učestvuje dva puta više ruskih novinara – 870 ljudi, od čega su 500 novinari federalnih medija i 370 vladinih regionalnih medija. Akreditovana su, takođe, 262 strana novinara, od čega 35 iz zemalja Zajednice Nezavisnih Država. Tehničkim obezbeđenjem direktnog prenosa bavilo se 86 stručnjaka Sveruske države radio i televizijske kompanije i Prvog kanala. Ova konferencija za štampu šesta je po redu i kao i ranijih pet održana je u Okrugloj sali 14. korpusa u Kremlju. RIA Novosti

Predsednik Rusije potvrdio je juče da će na toj funkciji ostati do kraja mandata i da se neće ponovo kandidovati na predsedničkim izborima naredne godine. Na pitanje novinara da li će se nekada vratiti u politiku, Putin je odgovorio: „Nikuda ja ne idem“ i „Ja ću sam da odem, zašto me terate ranije“. Ruski predsednik je tim povodom izjavio da će građani imati priliku za „slobodan i demokratski izbor“. „Neće biti naslednika, već kandidata za mesto predsednika. Cilj je osigurati da izbori budu demokratski. Ja sam takođe građanin Rusije i ponosim se time i, naravno, imam pravo da izrazim svoje prioritete, ali ću to učiniti tokom izborne kampanje“.
Prvi zamenik premijera Dmitri Medvedev i ministar odbrane Sergej Ivanov biće, sasvim izvesno, prvi kandidati Kremlja, ali postoji i mnoštvo alternativnih teorija povodom toga kako će Putin okončati svoj predsednički mandat. Jedna teorija predlaže da će po isteku drugog mandata Putin i dalje ostati na vlasti uprkos njegovim sasvim suprotnim izjavama.
Odnosi Rusije i Zapada već niz godina su goruća tema konferencija za novinare i retka prilika za strane novinare da direktno postave pitanje ruskom predsedniku. S druge strane, to je i prilika da Putin predstavi Rusiju, kao što je to i do sada činio, kao zemlju koja je izložena napadima iz inostranstva.
Putin je upozorio da će plan SAD o razmeštanju sistema protivraketne odbrane u Istočnoj Evropi izazvati „asimetričnu, ali veoma efikasnu reakciju Rusije“.
Reputacija Rusije je, međutim, uzdrmana posle dva prošlogodišnja ubistva, ruske novinarke Ane Politkovske i bivšeg agenta KGB Aleksandra Litvinenka, koji je u poruci neposredno pre smrti optužio Putina da je odgovoran za njegovu smrt. Ugledu zemlje pokušavaju da nanesu štetu „oligarsi u bekstvu“ ili, kako je rekao, „beli oligarsi“, naglasio je Putin. Kremlj je takođe vodio kampanju da se strancima ograniči mešanje u ključne ekonomske sektore zemlje, što je podstaklo zabrinutost Zapada u pouzdanost Rusije kao energetskog snabdevača posle svađe s Belorusijom povodom cene gasa.
Putin je oštro negirao navode da Rusija koristi svoje energetske resurse kao polugu za vršenje pritiska na druge zemlje. „Uvek su nam govorili da Rusija koristi svoje energetske resurse za postizanje ciljeva spoljne politike. To, međutim, nije tako“, izjavio je Putin.
Putin je ukazao da je odluka Rusije da poveća cene izvoza energije bila neophodna i u skladu s tržišnim pravilima. On je dodao da Rusija ne može da nastavi sovjetski stil snabdevanja energijom svojih bivših sovjetskih suseda. „Nemamo obavezu da snabdevamo ekonomije drugih zemalja. To niko ne čini, zbog čega bismo mi sami sebi nanosili štetu?“.
Putin je na jučerašnjoj konferenciji govorio i o Kosovu, ističući da bi odluka o nezavisnosti Kosova mogla uputiti signal separatističkim regionima u bivšem Sovjetskom Savezu.
Odgovarajući na pitanje kako se bori s lošim raspoloženjem, Putin je rekao da se u tim slučajevima konsultuje sa svojim psom Konijem i čita knjigu stihova Omera Hajama koju mu je nedavno poklonila supruga. Putin je juče postavio novi rekord u komunikaciji s novinarima. Konferencija je trajala tri sata i 32 minuta, što je sedam minuta duže nego prošlogodišnja. Postavljeno je 65 pitanja, od kojih su 16 postavili strani novinari.