Putin zatražio moratorijum na sporazume sa SAD i NATO

Predsednik Rusije Vladimir Putin, u redovnom godišnjem obraćanju poslanicima oba doma ruskog parlamenta, predložio je da Rusija proglasi moratorijum na sprovođenje sporazuma o smanjenju naoružanja sa SAD i NATO. Ruski predsednik je rekao da članice NATO, potpisnice Sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990, nisu ratifikovale taj sporazum i da ne poštuju njegove odredbe. „S tim u vezi smatram svrsishodnim da proglasim moratorijum na učešće Rusije u tom sporazumu, makar dok ga ne ratifikuju sve ostale zemlje i dok ne počnu striktno da ga primenjuju, kako to danas čini Rusija“, rekao je Putin. Putinov predlog izazvao je buran aplauz više od 1.000 ljudi prisutnih u sali, predstavnika svih grana vlasti, kao i verskih lidera. „Vreme je da konačno i naši partneri ne na rečima, već na delu, doprinesu smanjenju naoružanja“, rekao je ruski predsednik, dodajući da ruski partneri ne da ne smanjuju, već još i povećavaju količinu naoružanja. Putin je predložio da se razmotri i izlazak Rusije iz tog sporazuma, ukoliko ne bude rezultata. Ukazujući na mogućnost da se u Evropi pojave elementi američke strateške protivvazdušne odbrane, Putin je predložio da se taj problem razmotri u okviru OEBS pošto je to opšteevropski problem, a ne samo rusko-američki.
Ruski predsednik osudio je juče navodno povećanje stranih investicija u cilju mešanja u unutrašnje poslove Rusije, optužbe koje zvaničnici neprestano ponavljaju poslednjih nekoliko meseci dok se zemlja približava predsedničkim i parlamentarnim izborima. „Postoji porast u prilivu novca iz inostranstva u cilju direktnog mešanja u naše unutrašnje poslove“, izjavio je Putin pred Federalnim savetom, gornjim domom ruskog parlamenta. „Postoje oni koji vešto koriste pseudodemokratsku retoriku i želeli bi da nas vrate u prošlost, neki pljačkaju nacionalna bogatstva, kradu novac od naroda i države. Drugi nas lišavaju ekonomske i političke nezavisnosti“, izjavio je ruski predsednik. „Neki ljudi ne prezaju da koriste direktne metode u pokušaju da podstaknu interetničku i religioznu mržnju u našoj multinacionalnoj zemlji.
Obraćanje ruskog predsednika naciji započelo je minutom ćutanja zbog smrti Borisa Jeljcina. Putin je kasnije pozvao da nacionalna biblioteka ubuduće nosi Jeljcinovo ime. Ruski predsednik jasno je portretisao sebe kao upravnika Jeljcinovog nasleđa.
Putin nije naveo nijednu zemlju posebno kao izvor finansiranja, ali njegovi komentari očigledno se odnose na nedavne ruske žalbe protiv američkog finansiranja demokratskih organizacija u Rusiji. Zvaničnici već duže vreme ponavljaju da ovakvi finansijski ciljevi provociraju masovne opozicione proteste, kao na primer one koji su podstakli dolazak na vlast prozapadnih lidera u susednim državama Gruziji i Ukrajini. Policija je surovo sprečila seriju opozicionih protesta ove godine kroz batinanje i hapšenje stotina demonstranata. Opozicione snage optužuju Putina da guši demokratiju donošenjem niza mera koje centralizuju njegovu vlast i pojačavaju uticaj velikih političkih partija, kao što je njegov saveznik Ujedinjena partija Rusije koja je dominantna u ruskom parlamentu.
Predstojeći decembarski parlamentarni izbori biće u potpunosti postavljeni na osnovama partijske liste, eliminišući tako šansu da male partije osvoje mesta kroz jaku lokalnu podršku u posebnim distriktima, izmene za koje kritičari kažu da su među merama koje guše opoziciju. Putin je u svom govoru izjavio da je to bio deo „revolucionarnog koraka u cilju modernizacije izbornog sistema koji će pomoći opoziciji da pojača svoj uticaj“.
Putin je pozvao na oštrije zakone u borbi protiv ekstremizma. „Obraćam vam se sa zahtevom da ubrzate usvajanje amandmana na zakone u cilju uvođenja oštrijih mera u kažnjavanju ekstremističkih akcija“.