Putinov emisar je Dodik

Omer Karabeg: U poslednje vreme u Srbiji ne prođe nijedan značajniji politički događaj bez Milorada Dodika. Čas drži govor u Aleksincu na obeležavanju godišnjice NATO bombardovanja Srbije, čas je u Zrenjaninu, a u Beogradu je bar jedanput nedeljno i vrlo često se susreće sa Vučićem. Zašto je Dodik toliko prisutan u Srbiji?

Izabela Kisić: Dodik se pojavljuje u Beogradu kadgod hoće i javno govori bez ikakve najave kao da je ovdašnji političar i kao da ovde živi. Mislim da Vučić zapravo koristi Dodika i da mu je on potreban u kontekstu rešenja statusa Kosova. Naime, Vučićevo okruženje – tu mislim na nacionalističku intelektualnu elitu i delove njegove stranke i vlade – insistira da Republika Srpska bude neka vrsta kompenzacije za gubitak Kosova, pa u tom smislu zbližavanje sa Dodikom Vučiću dobro dođe.

Dragan Bursać: Dodik nije samo predstavnik bosanskih Srba, on je i državljanin Srbije, a mislim da je i građanin Beograda. To je, naravno, moguće u nakaradnoj politici i nakaradnom sistemu. Rekao bih da Dodika u Srbiji smatraju dobrim dečkom iz unutrašnjosti. On je na sebe preuzeo sav onaj nacionalizam, svu onu nacionalističku retoriku, koju gospodin Vučić ne može da koristi u zadnje vrijeme. Složio bih se da se u Srbiji na Republiku Srpku gleda kao na teritorijalno proširenje srpske države. U Srbiji se misli da će nakon priznanja Kosova Republika Srpska biti zapadna srpska zemlja, kako to tamo vole da kažu. Dodik je Vučiću potreban u propagandne svrhe kao dio populističke priče, koja i te kako funkcioniše u Srbiji. Dodik je Vučićeva maskota koju on hrani. Međutim, ne smijemo zaboraviti da je Milorad Dodik i bukvalno i metaforički sahranio mnoge srpske vladare – od Miloševića, pa nadalje.

Izabela Kisić: Vučić je jako oprezan i nikada ne daje komentare na Dodikove ispade o referendumu, otcepljenju Republike Srpske i slično. Međutim, mislim da je njihov odnos nešto složeniji. Oni nisu lično bliski. Dodik je bio mnogo bliži Borisu Tadiću, da ne govorim o Tomislavu Nikoliću. Mislim da Dodik u izvesnom smislu predstavlja pretnju Vučiću. Naime, ako je neko na Balkanu ima bliske veze sa Rusima – to je Milorad Dodik. Svojim susretima sa Putinom Dodik zapravo šalje poruku Vučiću. Ne zaboravimo da je Putin primio Dodika uoči referenduma o Danu Republike Srpske. Nedavno smo imali i incident sa Putinovim bajkerima koji su prošli Balkanom i došli do Republike Srpske sa porukom da je Balkan ruski. Tako da mislim da odnos između Vučića i Dodika treba posmatrati i u kontekstu geostrateških ciljeva i politika na Balkanu.

Dragan Bursać: Zašto bi se Vučić ograđivao od Dodikovih separatističkih i proputinovskih izjava kada Zapad nikada na njega nije izvršio pritisak da to učini. Inače, Dodik daje različite izjave. On je u stanju da za dva dana da dva potpuno različita intervjua. Kada govori za Radio Televiziju Republike Srpske, vidite čovjeka koji je spreman da koliko sutra podiže barikade za samostalnu Republiku Srpsku, a kada daje intervju televiziji N1, koja je partner CNN-a, to je posve druga priča. Tako da i Milorada Dodika treba gledati sa više strana. On govori prije svega ono što narod želi da čuje i ono što ga održava na vlasti. Ovog trenutka to je proputinovska priča koje nacionalističke uši vole da čuju. Na konferencijama za štampu Vučić se smješka, tapše Dodika po ramenu, ovaj mu uzvraća, tako da ne znate ko je kome PR. Vučić velikodušno daje neke novce Republici Srpskoj, Dodik mu zahvaljuje, traži još novaca i pokušava se ugurati u priču Kosovo – Srbija.

Izabela Kisić: Vučić očekuje pobedu Milorada Dodika, pa ga zato i podržava. Oni se uzajamno pomažu i podržavaju. Što se tiče opozicije u Republici Srpskoj, ja je pre svega vidim u onim grupama i pojedincima koji se ne kandiduje na izborima, a to su građanski krugovi. Uporedo sa jačanjem nacionalističke politike Milorada Dodika i drugih političkih struktura u Republici Srpskoj jačaju i antinacionalističke i antišovinističke snage. To je jako važan proces i čini mi se da je sve počelo od onog prikazivanja po stanovima zabranjenog filma Anđeline Đoli. Mislim da se danas u Republici Srpskoj mnogo više čuju racionalni, antinacionalistički i proevropski glasovi. Znam da ti ljudi deluju u veoma teškim okolnostima, ali jako je važno da se njihov glas čuje. Možda će to jednog dana izrasti u opoziciju.

Omer Karabeg: Gospodine Bursać, mislite li i vi da Rusija preko Dodika šalje poruke Vučiću?

Dragan Bursać: Mislim da je trenutno Milorad Dodik glavni ruski emisar, glavna baza Rusije u srpskom nacionalnom korpusu. Predstavnici nepriznatih, proruskih separatističkih teritorija poput Abhazije i Južne Osetije su gotovo pa redovni gosti u Banjaluci. Dodik prima te ljudi koji su praktično ruski gubernatori tih teritorija. Sve to govori da je ruski uticaj mnogo vidljiviji i jači u Banjaluci nego u Beogradu. Kad dođe stani-pani, Milorad Dodik uvijek može izvući kartu Vladimira Putina, jer, šta god mi mislili o njemu, on se sastaje sa Putinom, jednim od najmoćnijih ljudi na svijetu – i on jeste na neki način Putinov emisar.