Putinova vlast bi mogla pasti za dva, tri meseca“: Kadirov i Prigožin igraju dvostruku igru

Prvi put u dve decenije, protivnici ruskog predsednika smatraju da je sve verojatnije da će on biti smenjen u bliskoj budućnosti, iako se ne slažu oko toga kako bi se završna igra mogla odigrati, ko bi ga mogao zameniti i kada.

Mnogo zavisi o toku rata koji se okreće protiv njega i potkopava njegovu nepobedivost, piše Politico.

U proteklih nekoliko sedmica, unutrašnje borbe Kremlja izlile su se na otvoreno, s insajderima koji javno kritikuju jedni druge, i moskovsko najviše vojno zapovedništvo, dok su demoralizirane ruske snage prisiljene na povlačenje nakon ponižavajućih poraza u Ukrajini, a mobilizacija se pretvorila u fijasko.

Čini se da se najviši zvaničnici sada bore kako bi iskoristili promjenjivi politički krajolik. Promatrači Kremlja tvrde da su odjeci javnog neslaganja u krugovima ruske elite, u kojima učestvuju i čečenski vođa Ramzan Kadirov te šef „wagnerovaca“ Jevgenij Prigožin, bez presedana.

Mihail Kasjanov, Putinov premijer od 2000. do 2004., predviđa da bi predsednikova vlast mogla iznenada pasti.

„Za tri ili četiri meseca, verujem da će doći do ključne promene“, rekao je Kasjanov, koji sada živi u egzilu, za Sky News.

„Nisam siguran može li se izvući“, komentarisao je za Politico istaknuti Putinov kritičar i nekadašnji najmoćniji ruski oligarh Mihail Hodorkovski.

„Zahvaljujući otporu Ukrajine, pogrešnim koracima Rusije i neveštoj taktici na bojnom polju, insajderi Kremlja i drugi veliki politički igrači, izgleda, razmišljaju o životu nakon Putina“, dodao je.

Hodorkovski vjeruje da to objašnjava zašto neki insajderi Kremlja žele biti u središtu političke pozornosti, osobito Kadirov i Prigožin, inače bliski saveznici ruskog vođe.

Žestoko kritikuju ruske vojne zapovednike, ljude koje preziru kao „mirnodopske generale“.

Oni su zahtevali žešću akciju u Ukrajini. Obojica paze da izgledaju lojalno, ali Hodorkovski sumnja da igraju dvostruku igru.

„Prigožin je danas pod kontrolom Putina“, rekao je Hodorkovski. „Ali on se takođe priprema za život nakon Putina. I gradi odnos s Kadirovim“, dodaje.

Prigožin je promenio svoj modus operandi. Krajem rujna prvi je put priznao da je osnovao „Wagnerovu grupu“, rusku paravojnu formaciju optuženu da je u ime Kremlja počinila teška kršenja ljudskih prava u Africi, Siriji i Ukrajini.

To je iznenađujuće priznanje s obzirom na to da je u prošlosti tužio medije jer su ga imenovali „Wagnerovim“ šefom.

Sada se predstavlja kao neko koga bi trebalo shvatiti ozbiljno kao vojnog zapovednika, a pred ukrajinskom protuofenzivom oko Harkiva i Hersona plješće Kadirovu zbog njegovih zahteva na društvenim mrežama za „drastičnije mjere“, uključujući proglašenje ratnog stanja u ruskim pograničnim područjima.

„Prekrasno, Ramzane, samo tako nastavi“, rekao je Prigožin u objavi na društvenim mrežama. „Ove bitange treba poslati na front bose s mitraljezima“, dodao je.

Ključno je da su obojica izbegla javno osuditi Putina. To bi moglo služiti interesima Kremlja – okrivljavanje vojske i odvraćanje besa od Putina, kažu zapadni analitičari.

Primetno je da Kremlj nije ukorio Prigožina ni Kadirova, koji je prošle sedmice radosno objavio da je promaknut u čin general-pukovnika.

Nakon Kadirovljeva zahteva za eskalacijom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je novinarima u Moskvi blago izjavio da „šefovi regija imaju pravo izraziti svoje stajalište“.

Postoji sumnja da je za Putina korisno da Kadirov i Prigožin pozivaju na ekstremnije akcije kako bi zapadne čelnike nagnao na razmišljanje – žele li doista Rusiju bez Putina, koja bi mogla značiti Rusiju Kadirova i Prigožina.

Leonid Volkov, šef kabineta Alekseja Navaljnog, zatvorenog oporbenog čelnika, opisuje Prigožina kao „najopasnijeg kriminalca u Putinovom okruženju“.

Informativna stranica Meduza nedavno je saopštila da zvezde u usponu Aleksej Djumin, guverner Tule, i Dmitrij Mironov, bivši šef Jaroslavske regije i Putinov pomoćnik, tiho podržavaju Kadirova i Prigožina.

Rat je „pokrenuo javnu trku za naslednike“, primetio je ruski novinar Andrej Percev.

„Poslednjih godina političko manevrvisanje u Rusiji držano je u senci, ali u ovoj novoj eri, glasne proklamacije i visoko vidljivo političko gestikuliranje ponovno su norma“, napisao je u nedavnoj analizi za Carnegie Endowment.

„Putinove odluke postaju agresivnije, to nije taktika, to je ratni zločin“