Putokaz za rodnu ravnopravnost u sportu

Te, 2013. počela sam da se detaljnije informišem o različitim aspektima učešća i položajem žena u sportu kod nas i u svetu.

Brajtonska deklaracija o ženama u sportu doneta na prvoj međunarodnoj konferenciji o ženama i sportu u Brajtonu 1994. godine, u organizaciji International Working Group on Women and Sport (IWG).

Usmerena je na vlade, institucije, organizacije, kompanije, obrazovne i istraživačke institucije, ženske organizacije kao i pojedince i pojedinke koji direktno ili indirektno utiču na sprovođenje, razvoj ili promociju sporta i fizičke aktivnosti ili koji su na bilo koji način uključeni u zapošljavanje, obrazovanje, rukovođenje, obuku i razvoj ili brigu o ženama u sportu i njihovoj fizičkoj aktivnosti.

Verziju Brajtonske deklaracije na srpskom jeziku moguće je pronaći na sajtu Plivačkog saveza Srbije, a informacija da je „Upravni odbor (Sportskog Saveza Srbije – prim.aut) odlučio da potpiše Brajtonsku deklaraciju za unapređenje statusa žena u sportu“ među vestima koje su u vezi sa njihovimaktivnostima krajem 2013. godine.

Od tada do danas od onih koji bi trebalo da je potpišu i sprovode u Srbiji – o Deklaraciji ni reč.

Na zvaničnom sajtu Deklaracije (https://iwgwomenandsport.org/brighton-declaration/) može se videti da su među potpisnicama iz Evrope mnogi olimpijski komiteti, sportski i granski savezi, sportske institucije i druge organizacije, uključujući i one iz zemalja našeg najbližeg okruženja.

Iz Srbije je na spisku samo Softball savez (koji jedva da je vidljiv u svetu našeg sporta).

Pritom, među informacijama ovog saveza nema nijedne koja bi ukazivala na aktivnosti na primeni Deklaracije.

Sve u svemu, može se reći da niti jedna relevantna institucija ili organizacija iz Srbije do danas nije posvetila pažnju Brajtonskoj deklaraciji.

U međuvremenu, 2014. godine, ovaj važan dokument je dopunjen, a za kraj ove godine najavljena je Osma svetska konferencija IWG na kojoj će među govornicima biti predstavnici i predstavnice svih ključnih organizacija iz sveta, njih skoro 500, na više od 200 sesija – od MOK, preko Saveta Evrope, organizacija koje se bave ženama i sportom i fizičkom aktivnošću, do medija.

Bacimo pogled i na strateška opredeljenja za rodnu ravnopravnost u sportu kod nas: ni Ministarstvo omladine i sporta, ni Sportski savez Srbije, ni Olimpijski komitet Srbije nemaju, na primer, usvojenu Strategiju ili Plan razvoja ženskog sporta.

Sportski savez nema komisiju Žene i sport, a takva komisija u OKS, iako postoji, nema ni veći uticaj ni rezultate kojima bismo se mogli posebno pohvaliti.

Brajtonska deklaracija je putokaz za razvoj sistema sporta i fizičke aktivnosti koji u potpunosti uključuje žene svih uzrasta i iz svih društvenih grupa.

Postati njen potpisnik znači iskazati posvećenost razvoju sportske kulture koja obezbeđuje i poštuje puno učešće žena u svakom aspektu sporta i fizičke aktivnosti.

Zato su važna pitanja: „Da li će institucije/organizacije iz Srbije potpisati Deklaraciju?“ I sprovoditi je, naravno.

I „da li će na ovogodišnjoj Svetskoj konferenciji biti predstavnika i predstavnica Srbije?“

Jer, nisu akterke u sportu samo vrhunske sportistkinje koje slavimo kada se popnu na sportski tron, već i trenerice, sutkinje, sportske funkcionerke, menadžerke, rekreativke, žene sa invaliditetom i one iz drugih ranjivih grupa – sve koje i danas i u budućnosti zaslužuju ravnopravan položaj u svetu sporta.

Stavovi izraženi u ovom tekstu predstavljaju lična mišljenja i stavove autorki i autora i ne moraju nužno odražavati i stavove Fondacije „Fridrih Ebert“