Putovanja vraćaju zaboravljene rizike

Često se dešava da putovanje, odnosno boravak na drugoj destinaciji, zbog toga prođe u zdravstvenim problemima, posebno gastroenterološkim kod dece, saopštava Udruženje „Naša Aska“.

Zbog promene sredine, ishrane, vode i klime, prema najnovijim podacima velikog istraživanja ovog udruženja, svaka druga osoba bar jednom u životu je imala putničku dijareju, bolove u stomaku ili mučninu, bez obzira na to da li je letovala na planini, moru, selu ili banji.

Putnička dijareja, koja može da poprimi i po zdravlje ozbiljniji tok, nastaje uglavnom zbog činjenice da lokalna hrana i voda mogu sadržati količine mikroorganizama uobičajene za to područje, na koje je stanovništvo otporno, ali ne i turisti. Infekciju uglavnom izazivaju bakterije Echerihija coli, Shigella i Salmonela.

Na edukativnoj tribini, posvećenoj putničkoj dijareji, prezentovani su podaci iz istraživanja, koje je sprovelo Udruženje žena „Naša Aska“, a koje je pokazalo da veliki broj ispitanika nije detaljno obavešteno na koji način mogu adekvatno da se zaštite i zasluženi odmor ne pretvore u noćnu moru.

– Prema našem istraživanju, više od 50 odsto ispitanika imalo je zdravstvenih problema na letovanju, ali iz prakse znamo da se sa ovim problemom bar jednom u životu susrelo i više od 80 procenata . Podaci su pokazali da bi 50 odsto roditelja pre zaštitilo svoje dete nego sebe I da im je zbog toga bezbednost probiotiskog preparata veoma važna. Takođe, većina ispitanika smatra da je pakovanje probiotskih kultura vezano samo za dizajn, ne znajući da podrazumeva adekvatnu dozu na isteku roka, što obezbeđuje i efikasnost probiotske kulture, rekla je dr Mima Fazlagić, predsednica Udruženja „Naša Aska“.

– Obično u vodi za piće ili u kojoj se peru namirnice žive mikroorganizmi na koje naša creva nisu navikla. Najčešća preventivna mera je uzimanje probiotskih preparata. Međutim, brojna istraživanja su ukazala da samo određeni probiotski sojevi mogu da preveniraju putničku dijareju, istakao je na tribini prof. dr Srđan Pešić, klinički farmakolog na Medicinskom fakultetu u Nišu.

U Srbiji je registrovano više od 100 probiotskih preparata, objašnjava profesor Pešić. Upravo zbog toga, donete su stručne smernice za primenu probiotskih preparata.

– U prevenciji putničke dijareje, samo su određeni sojevi efikasni, a jedan od njih je probiotska gljivica Saccharomyces boulardi. Specifičnost ove gljivice je da je 10 puta veća od najčešćih izazivača dijareje, zbog čega ih vezuje za sebe i efikasno uklanja. Druga stvar je što se radi o vrlo otpornoj gljivici. Kada je popijemo, ona prolazi kroz želudac, ne oštećuje je hlorovodonična kiselina iz želuca i praktično neoštećena dolazi do debelog creva. Ona onda pokriva epitelne ćelije creva i fizički ih štiti da ne dođu u dodir sa štetnim bakterijama. Takođe, ova gljivica neutrališe toksine, koje ispuštaju loše bakterije i na taj način štiti organizam od putničkih proliva, kaže dr Srđan Pešić.

Putnička dijareja najčešće se javlja prvog ili drugog dana po dolasku na odredište. Obično se kao simptom pojavljuje veći broj vodenastih stolica, ali i bolovi u stomaku, grčevi, povišena temperatrura ili gasovi. Od ovih zdravstvenih problema nisu pošteđena deca, naprotiv – posebno su osetljiva, podseća prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije.

– Kod njih se češće javlja dijareja koja iz dehidraciju može biti praćena i visokom temperaturom. Obično tegobe ne prođu za dan ili dva, već pokvare čitavo letovanje. Dobri mikroorganizmi, nazvani probiotske kulture su vrlo efikasni u prevenciji putničke dijareje i kod dece. Ako možemo da konstatujemo da je 20. vek bio vek antibiotika, sada je već izvesno da možemo reći da će 21. vek biti u znaku probiotskih preparata, tvrdi profesor Konstantinidis.

Veoma bitno i pakovanje

Treba znati da su probiotske kulture živi organizmi, a izloženost toploti, vlažnosti i kiseoniku za njih može biti vrlo štetno. “ Vrlo je važno da roditelji vode računa da probiotski preparat ne bude izložen visokoj temperaturi, što je zbog dužine putovanja, često izazovno postići. Iz tog razloga, uvek savetujem da prilikom odabira preparata svi obrate pažnju i da kupuju samo one koji imaju adekvatno I unutrašnje i spoljašnje pakovanje, jer je to jedini način koji garantuje da se preparat sačuva od ekstremnih uslova i zadrži svoju efikasnost i bezbednost“, zaključuje predsednik Udruženja pedijatara Srbije, prof. dr Georgios Konstantinidis.

Bitna i destinacija

Godišnje u svetu 10 do 20 miliona ljudi dobije neke od simptoma putničke dijareje. Danas se zna da i od same destinacije zavisi koji će se oblik putničke dijareje dobiti – da li problem sa digestivnim sistemom, crevima ili celim sistemom za varenje. Za turiste iz Srbije su u tom smislu naročito rizične udaljenije svetske i mediteranske destinacije.