Predsednik Republike Srbije Boris Tadić, projekat online enciklopedije „Vikipedija“ (Wikipedia), franjevački sveštenik Ekart Hefling i rok muzičar Piter Gejbrijel dobitnici su nagrade „Quadriga“ za 2008. godinu, koja se dodeljuje od 2003. godine, na Dan nemačkog ujedinjenja – 3. oktobra.
Smisao dodeljivanje „Quadrige“ je, inače, u poruci da „zidovi padaju ako se imaju vizije, hrabrost i odgovornost“, pa se zbog toga ova nagrada i dodeljuje onima „koji su svojim činima ispoljili angažman i pokrenuli promene koje prekoračuju granice“. Osmislilo ju je, inače, i dotira je sa 100.000 evra, privatno udruženje građana po imenu „Radionica Nemačka“ (Werkstatt Deutschland). Dodeljuje se u četiri kategorije i dosad su je dobili, između ostalih, i bivši nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, izraelski predsednik Šimon Peres i švedska kraljica Silvija.
„Quadrigom“ se, dakle, većpetu godinu zaredom odlikuju „ličnosti ili projekti čiji angažman predstavlja znak proboja, obnove ili pionirskog duha“. Svečanost dodele nagrade uvek je na dan nemačkog nacionalnog praznika, a ove godine je upriličena u Komičnoj operi u Berlinu, što nema dodatno simbolično značenje… Simbolično značenje, međutim, ima ime nagrade, jer „Quadriga“ ništa drugo nije nego ime za poznati četveropreg iznad Brandenburške kapije, koji vlastodršci, s vremena na vreme, okreću u pravcu istoka ili zapada, u zaisnosti od toga s koje strane trenutno duvaju snažniji vetrovi. Trenutno je „četveropreg“ okrenut ka istoku, kako je prvotno i bio postavljen. Ali, šalu na stranu, u vremenima „hladnog rata“ bila je kompletna Brandenburška kapija (Brandenburger Tor), a ne samo „Quadriga“ na njenom krovu, simbol i opomena podele među Nemcima i Evropljnima. Od ponovnog ujedinjenja Nemačke, službeno 3. oktobra 1990. godine, boginja pobede i borbena kola stilizovani su u težnju za jedinstvom i Nemačke i Evrope. „Quadriga“ bi, dakle, u modernom tumačenju trebalo da znači veru u novi svet slobode, građanske hrabrosti i demokratije, što je sve, kao, iznedrio pokret odozdo u bivšem DDR, i kasnija spremnost četiri sile da se u tim vremenima (1989/1990) odluče za drugačiji pristup „nemačkom pitanju“, i posredno ujedinjenju Evrope. U tom je stilu izrađena, uzgred govoreći, i umetnička figura koja se dodeljuje dobitnicima ove nagrade, uz dokument i njen novčani ekvivalent. „Quadriga“ bi, dakle, trebalo da simbolizuje ne samo „miroljubivu revoluciju“ u istočnoj Nemačkoj i istorijski pad Berlinskog zida od 9. novembra 1989. godine, nego i kasnije mirno ujedinjenje Nemačke (3. oktobar 1990), kao i tranziciju u istočnoj Evropi, konačno, i kraj „hladnog rata“ na evropskom tlu ujedinjenje Evrope. Drugo je, sada, pitanje, nisu li Evropa i svet, u međuvremenu, uplovili u „drugi hladni rat“, ali to prevazilazi ambicije ovog teksta.
„Quadriga“ se, kao što smo rekli, dodeljuje u četiri kategorije. U kategoriji „jedinstvo“ nagrađuju se posebni doprinosi ili životna dela koja doprinose boljem razumevanju u Nemačkoj, Evropi i u svetu. U kategoriji „demokratija“ nagrađuju se ljudi i dela koja znače slobodu i napredak, odnosno mogu biti dobri primeri za ostatak sveta. U kategoriji „civil society“ nagrađuju se primeri građanskih inicijativa i ponašanja koja su stekla veliku pažnju i simpatije u javnosti. U kategoriji „united we care“ nagrađuje se, pak, angažman koji doprinosi globalnom blagostanju, odnosno, stvaranju boljih životnih šansi u određenim zemljama i regionima.
Predsednik Srbije Boris Tadićnagrađen je „Quadrigom“ zbog njegove hrabrosti i doslednosti, kaže se u obrazloženju „Radionice Nemačka“, kao i ciljne usmerenosti Srbije ka Evropi, zbog toga što je integraciju Srbije u Evropsku uniju postavio za vrhovni cilj svog političkog angažmana. Boris Tadićsledi, misle dodeljivači, konsekventno politiku modernizacije i demokratizacije u svojoj zemlji, na Balkanu, koja se još uvek bori za svoj identitet. U saopštenju se precizira, inače, da Tadićželi Srbiju da učini sastavnim delom EU do 2014. godine. U tom kontekstu se prihvata i isporuka ratnog zločinca Radovana Karadžića Tribunalu UN u Hagu, za koju je baš Tadićodgovoran, jer upravo ona predstavlja istorijsku prekretnicu, dodaje se u obrazloženju.
Laudatio u čast Borisa Tadića u Komičnoj operi u Berlinu poveren je, inače, predsedniku Republike Austrije, dr Hajncu Fišeru.
Nagrada i za Vikipediju, Heflinga i Gejbrijela
Vikipediji je pripala ovogodišnja „Quadriga“ za njenu „misiju prosvetiteljstva“, odnosno, ostvarenje „prastarog sna čovečanstva o sakupljenom znanju sveta na jednom mestu“, kaže se u obrazloženju. Duh zajedništva, participacija i dobrovoljnost i čine snažnim ovaj svetski internet projekat. Laudatio projektu Vikipedia poveren je internet-filozofu Dejvidu Vejnbergeru s Harvarda. Nagradu je primio pokretačVikipedija projekta Džimi Vels. Nagrađeni franjevac Ekart Hefling generalni je direktor svetske socijalne mreže „Venerßvel Ordem Terceira de SAo Francisco da Penitencia“, čije je sedište u Rio de Žaneiru, koja se naročito istakla u borbi protiv siromaštva u Brazilu i Latinskoj Americi, a laudatio njemu u čast održao je nemački ministar spoljnih poslova dr Frank Valter Štajnmajer. U katergoriji „United we Care“ nagrađenom rok-umetniku i poznatom borcu za ljudska prava Piteru Gejbrijelu, laudatio je održala švedska kraljica Silvija. Gejbrijel se smatra, zbog njegovih brojnih humanitarnih angažmana, „advokatom ljudskih prava“, a član je, između ostalog, i grupe „The Elders“, koju čine i Nelson Mandela, Kofi Anan, Džimi Karter…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.