Izvesno je da će svaka generacija tvrditi da je upravo njeno doba istorijsko, i kao politički subjekt koji je proživeo mučne devedesete u Srbiji, i osam godina pogubne Bušove administracije, ne mogu da uporedim trenutnu sliku sveta, koju posmatram iz Njujorka, sa bilo čim u „našem dobu“. Ne pristajem na jeftina izjednačavanja Sjedinjenih Američkih Država sa Rimskim carstvom, ali ovoliko rušenje poverenja u „free market demokratiju“ i ova tektonska pomeranja na globalnoj sceni čini se da pozivaju na preispitivanje slike sveta kakva je formirana od pada Berlinskog zida. Ironično je da se svuda dosad čulo kako je kapitalizam jedino rešenje, ali pitanje je čiji i kakav kapitalizam.
Istovremeno, neverovatna količina nade u mogućnost promene nabolje došla je sa ovim čovekom koji će postati predsednik SAD danas, 20. januara 2009. I dok Rim gori, izvesno je da će se vatra utišati, ali šta je sa umetnošću? Dok Rim gori, nadamo se da je promena nabolje moguća, da ćemo mi moći da učinimo te promene – tihim prisustvom erosa umetnosti.
Slavoj Žižek nedavno je ovako formulisao ogroman potencijal iluzija i nade u političkom delovanju: „Ništa nije odlučeno Obaminom pobedom, ali ona proširuje našu slobodu i samim tim, domet naših odluka. Šta god da se desi, ona će ostati znak nade u inače mračnim vremenima, znak da poslednja rečne pripada realističkim činiocima, sa levice, ili desnice“.
Autorka je istoričarka umetnosti iz Njujorka
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
