Radar: Zoran Babić posle nesreće u Doljevcu imao povrede karakteristične za vozača

Specijalista sudske medicine i vanredna profesorka Medicinskog fakulteta u penziji Ivanka Baralić Obradović rekla je za Radar da su u proteklih deset godina sva veštačenja za koja je vlast bila zainteresovana imala puno propusta i neistina.

„Kolega koji je veštačio povrede nakon saobraćajne nesreće u Doljevcu u kojoj je stradala Stanika Gligorijević, 31. januara 2019. godine prihvatio je da je vozio onaj koji je optužen, koji nije imao povrede osim jednog naprsnuća rebra. To je tek nakon nekoliko pregleda konstatovano. Zoran Babić, tadašnji direktor Koridora Srbije, imao je karakteristične povrede za vozača. I u tom automobilu su sa prednje i naročito leve vozačeve strane bila ozbiljna oštećenja. Nisu uzeti biološki tragovi iz tog vozila, nisu urađene DNK analize… Nisu uzeti DNK tragovi sa unutrašnje strane šoferšajbne ispred vozača gde se nalaze tragovi pljuvačke. Time može da se potvrdi ko je bio na mestu vozača. Nije rađen uopšte unutrašnji pregled vozila, koje je vrlo brzo uništeno posle nesreće. Čuvena dva minuta su ključna i pitanje je zašto su sklonjena“, navela je Baralić Obradović.

Ceo tekst pročitajte na Radaru.

Vuk Cvijić za N1 navodi i primer stradanja devojčice Andree Bojanić, za čiju pogibiju je osuđen sin Željka Mitrovića, i to na 11 meseci kućnog zatvora.

„Vidimo da je veštak pokušao da promeni nalaz obdukcije, da ispadne kao da je ona bila u pokretu, premeštao je povredu, iako je na obdukciji konstatovano gde je tačno“, ističe sagovornik N1.

Pad helikoptera, poplave u Obrenovcu

Podseća i na poplave u Obrenovcu koje su se dogodile pre 10 godina, kada je više od 20 ljudi stradalo.

„Na svim tim veštačenjima je navodno utvrđeno da su stradali od srčane smrti, što je krajnje neobično“, ističe naš sagovornik.

Cvijić se osvrće i na slučaj stradanja sedmoro ljudi u padu vojnog helikoptera 2015. godine.

„Povereno je vojnim organima da rade obdukciju i toksikološke nalaze, iako se sumnjalo da je vrh vojske umešan u to. To su sve slučajevi gde se čuvala vlast. Imamo slučajeve bez tragedija, kao slučaj Nikole Petrovića, kuma. Vidimo da su veštaci radili nešto što se ne radi, i kada bi tako radili svi koji voze pod dejstvom narkotika i alkohola, bili bi oslobođeni“, ističe novinar Radara.

Ubistvo na šinama

U tekstu se spominje i ubistvo na šinama, koje se dogodilo 30. januara 2017. godine.

„Stručnjaci govore da su oni koji su radili veštačenje, uzimali DNK, na samom suđenju promenili iskaz i da su rekli da je došlo do nesporazuma sa policijom, da taj DNK nije uzorak Veljka Belivuka, koji je bio prvooptuženi za ubistvo Vlastimira Miloševića. I vidimo tu i progon policajaca koji su radili na istrazi. Tu se sve poklapa, da je nažalost, sve rađeno u korist te grupe koja je sada optužena kao kriminalna organizacija“, objašnjava Cvijić.

Uniformisano pravosuđe

Ono što ukazuju stručnjaci, dodaje, jeste da MUP sam određuje ko će biti veštaci, često, iako je tužilaštvo nadležno za istrage.

„Oni imaju svoju laboratoriju, a ono što je najčudnije je da jedino MUP-ova laboratorija ne dostavlja čak ni sudu nalaze na osnovu kojih je donela neki zaključak. Strunjaci su uporedili to kao kada bi bio snimljen audio razgovor, a policija neće da dostavi razgovor, već samo transkript. To se dešava sa DNK nalazima kada ih veštači MUP“, objašnjava naš sagovornik.

Cvijić navodi da je ta praksa, da u politički osetljivim predmetima, imamo tužioce i veštake koji se stalno ponavljaju, počela sa dolaskom ove vlasti.

„Uvek je kod nas bio pritisak na pravosuđe, ali ne ovakav. Pravosuđe je uniformisano, počevši od tužilaštva, koje je dužno da vodi istrage, i ne treba policija da im javlja kad se nešto desi, nego su oni ovlašćeni da sami pokrenu istragu, ali se to ne dešava“, kaže on.

Novinar Vuk Cvijić ističe da se na taj način šalje poruka da institucije ne rade u korist građana, već u korist vlasti.

„One ne služe za otkrivanje zločina, nego za pokrivanje nepodopština vlasti i ljudima bliskih vlasti. Ima časnih pojedinaca koji rade svoj posao, ali su takvi ljudi proganjani. Ima bezbroj takvih primera“, zaključuje naš sagovornik.