Radari luksuz za policiju

To pokazuje istraživanje Bečejskog udruženja mladih i Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Taj podatak se najbolje vidi u Planu nabavke MUP-a za 2015. godinu, kojim nije predviđena kupovina nijednog uređaja za kontrolu brzine vozila. U odsustvu sredstava iz ministarstva, lokalne samouprave su prinuđene iz sopstvenih prihoda da opremaju saobraćajnu policiju, uprkos tome što je to primarna zakonska obaveza MUP-a kojem se i sliva najveći deo novca od naplaćenih kazni. ekonomija

Planom nabavki MUP-a za prošlu godinu predviđene su samo nabavke reflektujućih prsluka za saobraćajnu policiju i sistema za video-nadzor u saobraćaju. Kada je reč o radarima, predviđalo se samo plaćanje usluga popravke i održavanja, ali ne i nabavljanje novih aparata.

Kako je oprema za kontrolu brzine neophodna velikom broju saobraćajnih policajaca, na lokalnih zajednicama ostaje da je nabave, za šta one nisu primarno nadležne. Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđa da lokalne samouprave finansiraju bezbednost saobraćaja na svojoj teritoriji koristeći sredstva dobijena naplatom kazni za saobraćajne prekršaje počinjene na njihovoj teritoriji. Međutim lokalne samouprave dobijaju svega 30 odsto sredstava od naplaćenih kazni, a pritom imaju i obavezu da 50 odsto te svote koriste za unapređenje saobraćajne infrastrukture. Većina novca od kazni za saobraćajne prekršaje (70 odsto) ide u republički budžet, a čak tri četvrtine tog novca ide MUP-u.

Inače, iz MUP-a nisu odgovorili na naše pitanje zbog čega u planu za 2015. nisu predvideli nijedan radar.

Slučaj Alibunar

Primer opštine Alibunar dobro ilustruje probleme sa kojima se lokalne policijske stanice suočavaju kada im zatreba oprema za kontrolu brzine. Naime, Odeljenje saobraćajne policije PU Pančevo je na godišnjem nivou upućivalo Upravi saobraćajne policije MUP-a zahteva za sprovođenje nabavke radarskog uređaja za Policijsku stanicu Alibunar. Međutim, kako je MUP na ove zahteve ostao nem, ljudi iz Policijske stanice Alibunar su se okrenuli lokalnom Savetu za bezbednost saobraćaja. Radarski uređaj je konačno nabavljen, ali je tok javne nabavke prema navodima Bečejskog udruženja mladih (BUM) ogolio brojne nedostatke. Naime, konkursna dokumentacija je menjana tri puta, dok je rok za podnošenje ponuda pomeran četiri puta. Takođe, javili su se i problemi se povodom razlike između visine sredstava koja su predviđena za nabavku tehničko opreme za saobraćajnu policiju i sredstava koja su obezbeđena. Ovo kako navode iz BUM-a budi sumnju u to da je nabavka adekvatno i racionalno planirana.

Koliko su nam bezbedni putevi?

Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, od 2010. do 2014. godine na putevima u Srbiji desilo se oko 200.048 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 68.251 nezgoda sa nastradalim licima, dok je ukupno 3265 lica izgubilo živote. Kao jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nezgoda izdvaja se nepropisna i neprilagođena brzina, što je primećeno u 30% svih saobraćajnih nezgoda, odnosno u čak 53% nezgoda čiji je ishod bio pogibija jednog ili više lica. Nakon usvajanja Zakona o bezbednosti saobraćaja 2009. godine primetan je trend smanjenja broja saobraćajnih nezgoda. U 2014. godine stradalo je 536 lica (oko 77 lica na milion stanovnika), što je najmanja cifra od kada se u Srbiji statistički prati bezbednost saobraćaja na putevima. Ipak, 2015. godine trend je preokrenut jer je u saobraćajnim nezgodama stradalo 601 lice, odnosno 86 lica na milion stanovnika. Prosek EU u 2014. godini je iznosio 51 stradalo lice na milion stanovnika.