Rade Panić za Danas: Direktori zdravstvenih ustanova su ucenjeni, a Lončar preti lekarima

– Najvažnije je da ljudi shvate da se ovim populizmom ugrožavaju životi i pacijenata i lekara – ocenjuje dr Rade Panić.

Panić naglašava da su lekari izvršioci koji moraju da odrade ono što im je zadato, a da je organizacija zdravstvene zaštite odgovornost ministra i njegovih pomoćnika, kao i direktora koji su uglavnom u stanju vršioca dužnosti godinama iako zakon nalaže da mogu to biti jednom i najviše šest meseci.

– Kada su v.d. onda ministar može da ih smeni bez odluke UO ustanove. Direktori su ucenjeni i više se bave sakupljanjem sigurnih glasova i novih članova stranke, nego organizacijom zdravstvene zaštite. Mogli su i ranije da naprave uvid ko koliko radi, to je obaveza ministarstva i da funkcioniše integrisani informacioni sistem u zdravstvu imali bi svaki dan mogućnost da to vide. Ne funkcioniše, jer ministarstvo ne želi ili ne zna da ga implementira. Ti koji ne rade dovoljno su oni koji su došli preko stranke i imaju zaštitu stranke, inače ne bi mogli da izbegavaju radne obaveze – ukazuje Panić i postavlja pitanje da li je ministarstvo proverilo ko stoji iza mnogih privatnih ustanova – da li su to njihovi direktori državnih ustanova ili često partijska bratija?

Svu krivicu stanja u zdrvstvu, uključujući i liste čekanja Panić pripisuje ministru Lončaru.

– Šta je Lončar radio u prethodna tri mandata, više od deset godina ministrovanja? Zašto su klinike UKC Srbije i dalje raseljene po starim zgradama, iako je pred izbore otvoren novi UKC sa velikom pompom? Zašto smena prof. dr Ašanina koji je postao član SNS-a opet pred izbore, a sada dva meseca pred penziju nije dobar? Pogača i nož su u rukama ministra. Zakonom je odgovoran za organizaciju zdravstvene zaštite. Sva krivica za stanje u zdravstvenom sistemu uključujući i liste čekanja je na njemu. Sve ostalo je pokušaj da se voda zamuti i da se pronađu krivci tamo gde ih nema – ističe sagovornik Danasa. Tvrdi da se sve ovo dešava da bi se skrenula pažnja sa tema Kosova i Metohije i pokušaja rudarenja jadarita.

– Kada bi bilo pristupa nacionalnim frekvencijama i dijaloga o problemu, izašlo bi mnogo toga što se dešava u zdravstvenom sistemu, a ne bi trebalo, ni smelo. Priča je politička, a ne suštinska. Ne daj Bože da na ovakvo zdravstvo i rukovodstvo u zdravstvu dobijemo i milione tona toksične jalovine od rudarenja u životnoj okolini. Ova vlast ne zna da organizuje ni ono što je redovan rad, a kamo li da je povećan obim rada zbog zatrovane životne sredine. Nema kadra ni na zavodima za zapošljavanje, na poslednja dva konkursa u Kraljevu nije se javio ni jedan lekar. Ako žele da nam pomognu, ostavka ili smena ministra Lončara bi bio prvi i neophodni potez – naglašava on.

Panić ocenjuje da “zdravstvom u Srbiji upravlja politički mulj”, a kako se postavljaju državni sekretari najbolje se, kaže on, vidi kroz primere dr Ivane Stašević Karličić i bivšeg direktora UKC Niš.

– Ministarka Grujičić nije mogla da je smeni godinu dana, u Specijalnoj bolnici Laza Lazarević radila je kao da je njena privatna. Puno korupcije, nepotizma i nesavesnog lečenja, SBPOK u ustanovi mesecima. Na kraju “vuk pojeo magarca”, a Karličićka državni sekretar. Najavljuje delfinarijum… Toliko o brizi za zdravstveni sistem od strane ministarstva koje vodi Lončar. Sve je samo politika. A možemo da se setimo i prof. dr Zorana Radovanovića bivšeg direktora UKC Niš koji je tužio ustanovu kojom je rukovodio, a potom došao na mesto državnog sekretara – podseća Panić.

Godinama nedostaje 15 odsto zdravstvenih radnika, operacioni sto od pre Hrista

Da bi zdravstveni sistem funkcionisao, dodaje Panić, pored zgrada potrebno je obezbediti aparate, instrumentarijum, ugradni materijal i kadar. Napominje da je u zdravstvu radi više od 100.000 radnika, ali i da godinama nestostaje 15 odsto zdravstvenog kadra.

– Treba napomenuti da su posteljini kapaciteti ograničeni, posebno kada je reč o velikim operacijama kakve su operacije kukova. Ti pacijenti idu posle operacije u intenzivnu negu, a kod nas je broj kreveta ograničen i niko ne može da nas zameni. Bez adekvatnog postoperativnog zbrinjavanja, ti pacijenti se izlažu nepotrebnom riziku. Radi se o starijem životnom dobu, a opisane su mnoge komplikacije, neke i životno ugrožavajuće – dodaje Panić.

Kroz primere iz Kraljeva ilustruje stanje na terenu.

– Najbolji (najviše je radio operacija) oftalmolog u Kraljevu odlazi da radi privatno, na to ga teraju uslovi rada u našoj ustanovi, često nema sočiva, a često se kvare i aparati. Fond sklapa ugovor sa ustanovom gde je otišao i pored onoga što se odradi u državnoj ustanovi, skoro da nema liste čekanja za katarakte. Zašto je u tom periodu bio van funkcije aparat u državnoj ustanovi više od deset meseci, pa skoro da nismo radili u bolnici katarakte, treba pitati direktora i ministra – kaže Rade Panić.

Drugu situaciju koju pominje je bio pokušaj da se rastereti odeljenje ortopedije sa traumatologijom, tako što su radili subotom.

– Ukupno je bilo šest vikenda, od čega sam kao anesteziolog dolazio četiri puta. Nismo bili efikasni kada su u pitanju operacije kukova, jer je samo jedan set instrumenata pa se između dve operacije čeka sterilizacija. Kolege se žale da su instrumenti lošeg kvaliteta što značajno otežava rad. Poseban problem je ugradni materijal. Pitanje je kvaliteta, a još veći problem je nedovoljno materijala na raspolaganju. Veličina zavisi od pacijenta i ne može se unapred odrediti, već je potrebno da postoje razne veličine na raspolaganju. Ne sme se sve potrošiti, jer mora ostati za hitne slučajeve. Da li treba da vam kažem da sala nije adekvatno opremljena, da je operacioni sto od pre Hrista i sav izlomljen, a to znatno utiče na kvalitet rada. Kako sam često govorio, radimo sa štapom i kanapom. Dakle, pokušaja je bilo, ali nemoguće je uspeti kada ministarstvo i fond ne zanima i umesto da organizuju posao, oni nas spotiču na svakom koraku – ukazuje anesteziolog Panić.

Govoreći o dopunskom radu zdravstvenih radnika, kaže da postojeći Zakon o radu propisuje najviše 30 odsto.

– Sada se ne može zabraniti rad u oba sektora, jer postoji presuda koja je doneta na podnesak grupe profesora koji su se pozvali na pravo na rad. Direktori odobravaju dopunski rad u privatnim ustanovama. Svi koji imaju dežurstva u državnim ustanovama (samo ono do 40 sati, a često je to više od 40) imaju oko 25 odsto prekovremenog rada i mogli bi dodatno da rade još pet odsto. Sve to pod uslovom da su ispunili normativ (mere izvršenja iz Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvene delatnosti) u matičnoj ustanovi. Ni jedan od ova dva kriterijuma direktori ne uzimaju u obzir kada svojim potpisom odobravaju dopunski rad kolegama. Priča se da često očekuju da im se kolege oduže za to odobrenje da mogu da robuju, kako se jedino može opisati broj sati koji su neke kolege radno angažovane. Ne mogu da potvrdim, jer ne radim privatno. Sve što se sada dešava moralo bi biti redovan posao ministarstva i rukovodstava ustanova, a ne da im za to izdaje naređenje predsednik države kome to nisu nadležnosti, a nema ni potrebne kompetencije – zaključuje Panić.