Radikalska ljubav zaborava nema

Vučić danas uglavnom (ne) govori ono što misli, ali se iz onoga što radi ili on ili njegovi posilni jasno vidi nasilni radikalski rukopis.

Nije napredovao ni za pedalj, samo što sada ima na raspolaganju neograničene resurse takozvanih medija – tabloidnu Pink, Hepi, Informer, Srpski telegraf mašineriju plus RTS, odakle širi radikalsku ljubav.

Zato i ne čudi to što malo, malo pa maše Danasom.

Ovaj put ga je ubola naslovna strana sa glavnim naslovom o subotnjem sastanku u Ohridu o evropskom predlogu sporazuma o Kosovu – „Ko će popustiti – Aljbin Kurti ili Aleksandar Vučić“ i arhivskom fotografijom na kojoj Vučić nešto potpisuje.

Rekli bismo ništa naročito, naslovna ko naslovna, tekst ko tekst. Ali ne.

Kaže predsednik: „Pogledajte, uzmete njihove novine. Ko će potpisati Aljbin Kurti ili Aleksandar Vučić? A na slici ja nešto potpisujem. Sada mi vi kažete da je ovo nešto ozbiljno, objektivno i fer. Da li treba da organizujem pet stotina konferencija za štampu dnevno da kažem da neko nešto obmanjuje, laže? Da vas pitam, šta želite od mene? Pošto u tim istim novinama kažete ‘ajde, huljo, potpiši i sklanjaj se, a u drugom tekstu kažete hulja će da potpiše. A ko potpiše njega ubiše. Šta vi u stvari hoćete od mene? Nećete ništa. Samo hoćete javno streljanje Aleksandra Vučića. Metaforički govoreći, nadam se, metaforički. Za ozbiljnu politiku to ipak ostavite nama. Demokratija je takva, sve možete“.

Zatim je sarkastično dodao, „Vučiću potpisao si ali u stvari nisi potpisao, ali si sakrio a u stvari jesi potpisao“.

Ko razume shvatiće, kaže legendarni grafit, ali jedno je jasno, predsednik je opet, po ko zna koji put, sve praveći se žrtvom sopstvenih poteza i politike koju vodi umesto premijerke i njene nejake vlade, u ulozi koju je protivustavno i potpuno protivzakonito prigrabio (pogledati Ustav Republike Srbije, Zakon o predsedniku i Zakon o Vladi). Uz ćutanje i strah Ustavnog suda, republičkog jav(d)nog tužioca i Vlade Srbije.

Naravno, sve to radi predsednik koji, kao fol, jedini polaže račun narodu (i deca bi crkla od smeha na ovo objašnjenje) i neće reći da on već godinama pregovara o Kosovu i daje javnosti samo informacije koje mu odgovaraju, nikako punu istinu o pregovorima.

U pauzama pregovora targetira medije i bahati se radikalski.

Odatle njegove junoše crpe snagu da prete smrću novinarkama i novinarima Danasa – Snežani Čongradin, Marku Vidojkoviću, Nenadu Kulačinu, ali i da pišu preteća pisma redakciji.

Jednostavno, predsednik generiše nasilje prema svakom ko drugačije misli od njega.

Tako da nimalo nije čudno što su, baš kao i u Miloševićevo vreme, njegovu vladavinu od 2012. obeležili beskrajni slučajevi bezakonja, gaženja i isključivanja državnih institucija, pojavljivanje bildera i tipova sa crnim kapuljačama koji maltretiraju mirne protestante i novinare, prete, prebijaju i ruše.

Očito je jako ponosan na to.