Raditi duže i više biće, čini se, jedna od glavnih tema kampanje za predsedničke izbore u Francuskoj koji slede 2012. godine. Aktuelni predsednik Nikola Sarkozi, koji je prošle godine uprkos masovnim demonstracijama progurao reformu penzijskog sistema kojom je radni vek produžen, a penzije smanjene, sada stavlja veliki znak pitanja na čuvenu 35-časovnu radnu sedmicu, jednu od vodećih tekovina vladavine socijalista.
Socijalisti su prihvatili 35-časovnoj radnu sedmicu da bi rešili problem nezaposlenosti pre više od decenije i omogućili mnogima da rade manje, verovalo se i efikasnije. Radna nedelja je 2001. skraćena na 35 sa dotadašnjih 39 sati. Tadašnja opozicija je smatrala da je time postignuto samo da industrija manje proizvodi i da manje budu otvorene prodavnice.
Predsednik Sarkozi i njegova vladajuća stranka desnog centra Unija za narodni pokret (UMP), koji su i ranije izjavljivali da je 35-časovna radna sedmica „greška“, ali je nisu „dirali“, sada pokreću to pitanje i ističu povezanost ekonomskog oporavka i izlaska iz krize, s jedne strane i dužeg i efikasnijeg boravka na poslu, s druge strane. Dolaskom Sarkozija i UMP na vlast, ostalo je zakonsko ograničenje od 35 radnih sati nedeljno, ali je izmenama od pre dve godine kompanijama dozvoljeno da se o vremenu na radu sporazumevaju sa zaposlenima, odnosno da same određuju maksimalni broj radnih sati zaposlenih.
Predviđeno je i utrostručenje maksimalnog broja prekovremenih sati i mogućnost „zamene“ slobodnih dana za veću platu. Pitanje promene zakona o radnoj sedmici, koji su u prvi plan nedavno lansirali Sarkozi i UMP, podržao je opozicioni političar, socijalista Manual Val, na iznenađenje partijskih kolega. On je jedan od preliminarnih kandidata socijalista za izbor unutar stranke ko će biti u igri za predsedničke izbore u Francuskoj.
Val je podržao Sarkozijev slogan da „treba raditi više da bi se više i zaradilo“ i pozvao da se ozbiljno razmotri neophodnost povećavanja broja radnih sati. Time je, kritikuju ga kolege, izrekao sumnju u tekovine vladavine socijalista. Kolege socijalisti su pozvali Vala da se „vrati u kolosek“, a neki su rekli da su njegove reči kao kada bi „darvinisti sumnjali u Darvinovu teoriju“.
Francuzima odmor najduži
Francuska u celoj Evropskoj uniji ima najkraće zakonom zagarantovano radno vreme od 35 sati nedeljno. Zatim najkraće rade Holanđani od 36 do 40 sati, Danci – 37, Belgijanci – 38, Nemci – od 38 do 40 sati, Portugalci od 38,3 do 40 sati, dok radna sedmica može da ima 48 sati u Grčkoj, Irskoj, Malti, Rumuniji, Italiji, Nemačkoj i Luksemburgu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
