„Nisam ja onaj čuveni nevideći / Meni je prijala tišina, senka, tamo gde nema saplitanja / Ni dok hodaš / Ni dok govoriš / A toga sa ljudima nigde i nikad, čak ni među bližnjima / nema“ – stihovi su Radivoja Šajtinca, književnika upravo ovenčanog nagradom za moderni umetnički senzibilitet „Todor Manojlović“.
Žiri je ukazao na raznovrsnost i bogatstvo književnosti koju je stvorio Radivoj Šajtinac tokom nekoliko decenija, a istakli su i da je on jedna od izrazito individualnih pojava u srpskoj književnosti na kraju prošlog i početku ovog veka, čije je, izrazito moderno i respektabilno književno delo, na jasnom tragu poetike Todora Manojlovića.
I zaista, onaj čitalac koji prati rad Radivoja Šajtinca samo može da se zapita šta zaista ima u tom banatskom vetru jer, baš su na toj banatskoj vetrometini ponikli ili stvarali tamo, od Todora Manojlovića do Vojislava Despotova, Vujice Rešina Tucića, Jovice Aćina, i dvojica Šajtinaca, i Radivoj i njegov sin Uglješa, dramaturg i književnik.
Radivoj Šajtinac je rođen 1949. godine u Zrenjaninu, gde završava osnovnu školu i gimnaziju. Na Filološkom fakultetu u Beogradu je studirao Opštu književnost sa teorijom književnosti. Član je Srpskog književnog društva i Društva književnika Vojvodine, kao i Srpskog PEN-a. Jedan je od osnivača i dve decenije glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost i kulturu „Ulaznica“. Piše poeziju, prozu, književnu i likovnu kritiku, bavi se i dramaturgijom i prevođenjem s ruskog i engleskog jezika.
NJegova poezija, proza i eseji prevođeni su na mnoge svetske jezike, a roman „Žrtve bidermajera“ objavljen je u prevodu na engleski jezik kao delo u ediciji Savremena srpska književnost za čitaoce u svetu. Drugo izdanje ovog romana objavio je američki izdavač Blooming Twig Books iz NJujorka 2015. godine.
Većinu njegovih dela poslednje dve decenije objavljuje izdavačka kuća Geopoetika iz Beograda, uključujući i dva poslednja romana „Porcelan“ (2017) i „Suva igla“ (2019). Zbirku poezije „Nepoznavanje prirode“ objavio je Zavod za kulturu Vojvodine 2017. godine.
U svom romanu u slobodnom stihu „Porcelan“, Šajtinac „slaže krhotine iskustava i sećanja, rasutih i zapretenih u maglovitim prostorima prošlih dana. Sastavlja svojom začudnom poetikom razbijene delove porcelanske posude života, poigravajući se, s ironijom, ponegde ljutito, drugde ubadajući naoštreno gnevno pero u najbolnije mesto.„
Radivoj Šajtinac i dalje živi u svom rodnom Zrenjaninu, gde će mu u petak, 19. juna, biti uručena nagrada „Todor Manojlović“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
