Škola zakazala radnu subotu, roditelji nisu poslali decu: Nesvakidašnji događaj u OŠ „Dragan Lukić“

Da se planira radna subota kolektiv je prethodno informisala direktorka škole Slavica Labović.

„Dana 1. oktobra obaveštena sam od strane predsednika sindikalne organizacije USPRS da su kolektiv i članovi sindikata doneli odluku da u sredu, 2. oktobra podrže totalnu obustavu rada. Imajući napred navedeno u vidu planira se nadoknada časova od srede, za subotu 5. oktobar“, piše u direktorkinom obaveštenju koje nam je poslao roditelj učenika ove osmoletke.

Odgovor je stigao od Saveta roditelja škole, koji je informisao direktorku da većina roditelja podržava borbu za poboljšanje materijalnog položaja i statusa prosvetnih radnika, te da zbog toga decu neće slati u subotu na nastavu.

„Ispred Saveta roditelja naše škole, doneli smo odluku da pružimo apsolutnu podršku našim nastavnicima, a na osnovu generalnog štrajka prosvetnih radnika, koji se desio u sredu, 2. oktobra. Za radnu subotu i nadoknadu ’izgubljenog’ saznali smo u četvrtak, i kao Savet roditelja naše škole smatramo da je to obesmišljavanje vašeg napora, truda i zalaganja za boljitak. Na osnovu toga, sproveli smo anketu u vezi sa nadoknadom nastave 3. oktobra puutem viber grupe Saveta roditelja. Tom prilikom svako odeljenje je većinski bilo saglasno da subota, 5. oktobar bude neradna, kako za decu, tako i za učitelje i nastavnike“, poručili su iz Saveta roditelja.

Da li su se zaposleni i neki učenici u subotu ipak pojavili u školi nismo uspeli da saznamo, budući da se na fiksni telefon ove osmoletke niko nije javljao.

Do objave ovog teksta nismo dobili odgovor direktorke da li je nastava ipak održana, ako jeste, za koliko đaka, kao i da li je samoinicijativno donela odluku o radnoj suboti.

Nezvanično saznajemo da niko od učenika nije pojavio u prepodnevnoj smeni, a nastavnici su bili na svojim radnim mestima.

Nema zvaničnog zahteva za nadoknadu

Prema našim saznanjima, Ministarstvo prosvete nije uputilo zvaničan dopis školama sa zahtevom da se nadoknade 16. septembar i 2. oktobar, što su dani u kojima su štrajkovali prosvetni radnici.

Snežana Romandić, predsednica Unije sindikata škola Beograda, kaže da OŠ „Dragan Lukić“ nije članica ove sindikalne organizacije, uz napomenu da odgovorno tvrdi da niko ispred sindikata nije dao nikakve smernice za nadoknadu, posebno dok traju pregovori.

– To mora da bude direktan uticaj samog direktora na kolektiv koji „lomi“. A vi znate da oni imaju razne modalitete da nas „lome“, čemu treba da se odupremo. Raditi u školi nije tako lako, posebno kada direktor ucenjuje, a to može da čini na različite načine. Veliki je pritisk na zaposlene – navodi sagovornica Danasa.

On kaže da u školama, članicama gradske organizacije koju vodi, nije bilo nadoknade časova.

– Ako je i bilo takvih zahteva uspeli smo uspešno da odbijemo „nalete“ direktora, a verovatno se to dešava po Srbiji. Nemam uvid u sve škole, ali pretpostaljam da direktori koji vam u jednom trenutku nude podršku, odmah potom traže da im vratite uslugu. Ljude u školama je lako pokolebati. Imate patetične direktore koji idu sa pričom „hajte molim vas, meni će praviti problem školska uprava, Ministarstvo…“, ali imate i one koji su neugodni. Ne mogu da tvrdim koji je u ovom konkretnom slučaju. Kada je Beograd u pitanju ima primera da predsednici opštinskih aktiva direktora zahtevaju od ostalih direktora da sprovode njihove odluke. Čak iako školska uprava to od njih nije tražila oni iznalaze svoje metode da pokore kolektive – priča Romandić.

Učiteljica jedne beogradske škole prenosi primer iz svog kolektiva gde je direktorka poručila zaposlenima da je mogla da ih kazni zbog toga što su štrajkovali, ali to nije učinila, a oni bi sada trebalo da joj vrate time što bi pristali da u subotu pohađaju onlajn obuku za projekat Zdravitas, koju su mnogi zaposleni u školama rešili da bojkotuju.

Snežana Romandić podseća da je pretprošle školske godine samo Ministarstvo prosvete, posle tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“, skratilo školsku godinu za dve nedelje.

– Posle toga je apsurdno govoriti o bilo kakvom gubitku broja radnih dana i časova, tada je već obesmišljeno sve što ima veze sa tim – ističe Romandić.

Čemu štajk ako se nadoknađuju časovi?

Kada je reč o beogradskim gimnazijama, jedina škola u kojoj je direktor tražio nadoknadu, čak i pre poslednje obustave, je Prva gimnazija, navodi za Danas Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG).

– Forum je stoga uputio dopis direktoru ove gimnazije, kojim ga je zamolio za strpljenje u pogledu nadoknade imajući u vidu da su pregovori još u toku, kao i činjenicu da su istu molbu direktorima uputili i reprezentativni sindikati. Ipak, stav GO FBG-a je da članovi našeg sindikata ne nadoknađuju dane obustave, jer se time obesmišljava štrajk, naročito ako znamo da pregovori još nisu završeni – ističe Markov.

On napominje da je zadatak sindikata da upute zaposlene na moguće posledice u slučaju ulaska u štrajk, pa svi oni koji se na to odluče moraju biti svesni rizika koji nosi takva odluka.

– Postavlja se pitanje čemu štrajk i kakvu poruku šaljemo Ministarstvu prosvete ulaskom u njega, ako su svi svesni da će izgubljeni časovi biti nadoknađeni čak i pre nego što se štrajk završi. Osim toga, veština pregovaranja se ogleda u sposobnosti pregovarača da definišu u sporazumu da svi oni koji učestvuju u štrajku budu rasterećeni bilo kakvih posledica, uključujući i nadoknadu časova nakon što štrajk bude okončan – kaže Markov.

Komentarišući dešavanje u OŠ „Dragan Lukić“ kaže da nije za očekivati da Savet roditelja tek tako donese odluku da ne šalje decu u školu.

– Imajući u vidu način na koji najčešće funkcionišu saveti, sklon sam mišljenju da je reč o prećutnom ili tihom sporazumu uprave i Saveta, a sve iz potrebe da se pred Ministarstvom pokaže kako direktor odgovorno vodi školu. Mislim da, možda, primer ove škole najbolje govori o načinu na koji funkcioniše prosvetni sistem u Srbiji, Zapravo, sve je stvar fikcije: nastavnici fiktivno štrajkuju, pa potom isto tako fiktivno odrađjuju, direktor tobože brine da učenici nadoknade gradivo, a zapravo mu je više stalo da ne dospe na rđav glas kod onih koji odlučuju o njegovoj sudbini. Deca kao nešto uče dok iz škola izlaze funkcionalno nepismena, a sve se „pokriva“ fiktivnim ocenama koje odavno ništa ne znače. U takvom sistemu roditelji se nekako trude da „isplivaju“, što na kraju i uspeju, ali samo fiktivno – komentariše Markov.