Milorad Milosavljević iz Velikih Pčelica kod Kragujevca već 35 godina kopa bunare. Dosad ih je iskopao više od 230 i kako sam kaže, veoma je srećan čovek.
Prvi bunar Milorad je iskopao još 1973, u naselju Šumarice. Tada je imao 27 godina i taj posao je izgledao kao jedna mladalačka avantura.
Milorad Milosavljević iz Velikih Pčelica kod Kragujevca već 35 godina kopa bunare. Dosad ih je iskopao više od 230 i kako sam kaže, veoma je srećan čovek.
Prvi bunar Milorad je iskopao još 1973, u naselju Šumarice. Tada je imao 27 godina i taj posao je izgledao kao jedna mladalačka avantura. U tom naselju, koje je počelo da niče na površini od jednog hektara, sa svojom ekipom je iskopao 20 bunara.
Ovaj danas vitalni 62-godišnji Šumadinac još ne razmišlja o odlasku u penziju. Milorad je zapamtio svako mesto gde je radio, domaćina i uslove pod kojima se došlo do vode. Zadivljuje neverovatna snaga ovog, na prvi pogled, krhkog čoveka koji „na mišiće“ kopa kubike zemlje.
– Najveća sreća je kada se pojavi voda. Jer voda je život za čoveka. I sam osećaj da pomažem ljudima da dođu do vode, meni daje snagu da izdržim sve ove godine – kaže Milorad.
A princip rada je uvek isti. Milorad kopa bunar tamo gde domaćin kaže, a preuzima sav ostali posao na sebe. Obezbeđenje, kvalitet rada, zaštita radnika koji mu pomažu pri kopanju i izbacivanju zemlje. I pored svih mera zaštite, ovaj težak posao je pun iznenađenja. Najdublji bunar u kojem je radio bio je 26 metara, gde su ga pozvali da zameni radnika koji je kopao do 25 metara dubine kada se povredio.
Po pravilu, prilikom kopanja, voda se pojavljuje na neparnom metru, ali se nastavlja kopanje rezervoara najmanje još dva metra. Da bi se nastavilo kopanje istovremeno se izbacuje voda koja nadolazi u bunar. Tokom proteklih godina samo je dva bunara iskopao, a da se voda nije pojavila. I to kod istog čoveka.
– Bili smo dobri prijatelji. Mnogo mi je bilo žao. Kopali smo po 11 metara, ali ni kapi vode. Jednostavno, tu je nije bilo – priča.
Kopanje bunara nosi veliki rizik. Jednom se sa 12 metara otkinula sajla i čabar pun zemlje pao je pored njega i polomio mu ruku, ali je na sreću, kako kaže, „glava ostala na ramenima“. Preživeo je i odron bunara u Donjoj Sabanti zbog čega je ležao dugo u bolnici. Odmah posle oporavka, ponovo se vratio svom poslu.
Milorad se ipak radije seća lepih doživljaja, anegdota i šala, jer „samo u takvoj atmosferi može da se radi jedan tako opasan, a humani posao“. Danas se kopaju savremeni bunari, tehnologija je potpuno drugačija. Takav jedan bunar Milorad trenutno kopa sa svojim prvim komšijom Milojicom Aleksićem u domaćinstvu Nenada Antića u Dulenskoj Reci.
Sa Milojicom radi već 10 godina. Dobro su se uhodali. Od kopanja jednog bunara Milorad zaradi 150 evra, ne računajući „čašćavanje domaćina“. Tri sina koja su mu ranije pomagala u poslu, sada imaju svoje porodice i sigurnija radna mesta. Zahvaljujući svom poslu, Milorad ima veliki broj prijatelja. Ljudi kojima je kopao bunare dolaze mu u posetu i na porodična slavlja.
– Ne tražim ništa više od života – kaže Milorad.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
