Niška tvrđava: Foto Z. Miladinović/DanasUrednik portala Niška inicijativa Srđan Nonić, civilni novinar i građanski aktivista, prijavio je policiji pretnju radnika gradske Direkcije za javni prevoz da će dobiti batine „kada ga sretne negde na ulici“, koju je dobio dok je snimao kontrolu putnika koju su obavili radnici Direkcije i Komunalna milicija.
Ovo nisu prve pretnje upućene Noniću, a ni prve preteće poruke koje su zaposleni u gradskim javnim preduzećima u Nišu odaslali ka novinarima dok su izveštavali o njihovom radu „na terenu“.
Nonić ne veruje da će institucije reagovati, još uvek nisu ni kada su radnici Vodovoda napali novinara N1
„Nakon što sam završio snimanje i ugasio kameru, taj radnik mi je prišao i rekao da će me ’nabembati čim me sretne negde na ulici’, a kada sam uključio kameru i pozvao ga da to ponovi, odbio je da to uradi. Pozvao sam policiju, a radnici Direkcije, kao i pripadnici Komunalne milicije su im kazali da pretnju ‘nisu čuli’, iako je to nemoguće, pošto su bili bliže njemu nego meni. Na osnovu iskustva koje imam, ne očekujem da institucije reaguju kako treba, niti da kazne počinioce, već da me obaveste da ‘nema dokaza’ za moje tvrdnje”, kaže za Danas Nonić.
Nonić kaže da će u toku dana podneti prijavu i Direkciji za javni prevoz, kako bi video da li će to javno preduzeće na bilo koji način reagovati na “pretnje koje je dobio”.
Ni u to ne veruje, ali nije spreman da odustane od javnog ukazivanja na nepravilnosti, kaže.
“Ubuduće ću prilikom svakog snimanja događaja u kojem učestvuju javni funkcioneri ili radnici javnih preduzeća i ustanova postavljati pitanje: ’Kakav je Vaš stav u vezi rada u privatnom sektoru?’. Kada sam ga postavio prvi put, pitali su me da li im ja to pretim. Naravno da ne, pitam načelno, možda se tim ljudima ukaže prilika da iz javnog pređu u privatni sektor. Možda, recimo, u ovoj zemlji budu neke političke i druge turbulencije, pa dođe i do toga, nikad se ne zna“, objašnjava on.
Pre Nonića, u februaru ove godine, radnici drugog gradskog javnog preduzeća, vodovoda „Naissus“, napali su novinara Televizije N1 Milana Stojanovića, dok je snimao izvođenje radova u Njegoševoj ulici, u kojoj je prethodnog vikenda voda „izvirala“ iz kolovoza.
Tražili su mu “legitimaciju” i zahtevali da “prekine snimanje”.
Ekipa N1 je pozvala policiju, koja ih je “jedino pitala li su dobili pretnje smrću”.
Stojanović je dao izjavu u Osnovnom javnom tužilaštvu, ali ga do danas niko nije obavestio o eventualnom epilogu prijave.
“Ovo je bio pokušaj zastrašivanja, klasičan napad i sprečavanje nas kao medija u izveštavanju sa događaja”, ocenio je tada za Danas.
Zašto radnici lokalnih javnih preduzeća ne bi radili isto što i državni funkcioneri?
„Ovakvi napadi, nasilje i pritisci na novinare su logična posledica prozivki, optužbi i etiketaranja novinara od strane državnih zvaničnika, lokalnih funkcionera i drugih ‘centara moći’, kao i nedostatka efikasnih istraga i sankcionisanja počinilaca, te nesaopštavanja epiloga ovakvih slučajeva. Nekažnjivost je postalo pravilo, novinari su postali legitimna meta, a naše društvo Sigurna kuća za sve koji im prete i zastrašuju. Stvoreno je maltene neprijateljsko okruženje za profesionali rad medija. Zašto onda ne bi bilo logično da i radnici lokalnih javnih preduzeća ne rade isto ono što i državni i lokalni funkcioneri?“, kaže za Danas Dragan Đorđević, predsednik niškog Odbora za ljudska prava i član Saveta za štampu.
Đorđević podseća da novinari izveštavaju u javnom i interesu građana, te je napad na njih „napad na svakog od nas“.
Odsustvo jasne i glasne reakcije organizacija civilnog društva i građana na ovakve slučajeve čini da se novinari koji pokušavaju da rade profesionalno osećaju usamljenima i obeshrabrenima.
To je posebno slučaj u sredinama izvan Beograda, gde su reakcije na ovu vrstu pritisaka vidljivije i snažnije, upozorava on.
Policija reaguje na objavljenu karikaturu policajca, ali ne i na upućene pretnje novinarima
Nonić je, inače, dospeo u žižu domaće javnosti početkom aprila ove godine, kada ga je policija saslušala zbog karikature koju je objavio na ličnom Fejsbuk profilu.
Na karikaturi se „naslućuje“ lik niškog policijskog majora Marka Petrovića, koji je “potpisao” više prekršajnih naloga protiv učesnika ekoloških protesta održanih u decembru prošle godine.
“Tretirali su me kao teroristu. Ispitivali su me između ostalog ‘da li predstavljam opasnost po život i telo’ majora Petrovića ili ’da li nameravam da ga ugrozim fizički i na neki drugi način’. Rekao sam im, naravno, da nemam nikakvu nameru da bilo koga ugrožavam jer nisam nasilan čovek, već profesor i civilni novinar, koji se pritom grozi nasilja u svakom smislu, te i onog institucionalnog, koje je jedno od najgorih“, rekao je za naš list.
On je, pritom, naglasio da ta ista policija i tužilaštvo već godinama ne reaguju na njegove prijave zbog pretnji i napada kojima je izložen zbog svog aktivizma, ili u kojima iznosI sumnje u zloupotrebe lokalnih funkcionera.
Nijedna od tih prijava, koje je podnosio i kao građanin, i kao urednik portala, i kao nekadašnji opozicioni odbornik, nije imala pozitivan ishod, a funkcioneri i napadači nisu sankcionisani.
Ćutanje, za sada
Portparol Direkcije za javni prevoz Nenad Stanković nije odgovorio na pitanje Danasa o ovom slučaju, već je kazao da Direkciji mejlom pošaljemo pitanja, što smo učinili.
On je prethodno za Nišku inicijativu kazao da Nonić može da podnese prijavu Direkciji, koja će da ga “izvesti o procesu i odluci”. Dodao je da “niko od radnika ne može da ima zaštitu ukoliko se loše ponaša”.
Funkcioneri nisu krivi, a oni koji upućuju pretnje “nisu nađeni”
Nonić je u oktobru 2019. podneo krivičnu prijavu protiv tadašnjeg načelnika Gradske uprave Ljubiše Janića, kome je stavio na teret zastrašivanje, fizički napad, ugrožavanje bezbednosti i oduzimanje i uništavanje lične imovine.
Tada je kao opozicioni odbornik i građanski novinar ispred gradskih institucija „presretao“ lokalne funkcionere, pitajući ih da li i šta rade u korist građana, te snimke emitovao na društvenim mrežama.
Janić ga je, rekao je, udario po ruci, oteo mu i oštetio telefon, a na njega su skočila i dva radnika Službe za objedinjene poslove, nakon čega je završio u Domu zdravlja zbog visokog pritiska.
Uprkos tome što se na Nonićevom snimku može videti kako Janić “poseže” za telefonom, on je negirao da je fizički nasrnuo na odbornika.
Osnovno i apelaciono javno tužilastvo odbilo je Nonićevu krivičnu prijavu, uz obrazloženje da “nema elemenata za gonjenje po sluzbenoj dužnosti”.
Kao jedan od inicijatora antifašističkih šetnji na Nišavskom keju, održanih u junu i julu 2019, Nonić je preko Fejsbuka dobio ozbiljne pretnje, koje je prijavio Policijskoj upravi i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali epiloga nije bilo jer osobe koje su mu pretile “nisu pronađene”.
Šetnje su organizovane zbog toga što je 21. juna u parku pored keja nožem izboden student Uroš Janjić jer je odbio da skine majicu sa antifašističkom porukom.
Jednu od tih šetnji desetak mladića propratilo je skandiranjima „Srbija Srbima“, „Živela velika Srbija“, „Živeo Nedić“ i „Živeo Ljotić“, te podizanjem ruku u nacistički pozdrav.
Nonić je tada Osnovnom javnom tužilaštvu podneo dokaze o postojanju, mestima okupljanja i povezanosti neformalnih pronacističkih i navijačkih grupa u Nišu.
Prekršajni sud je kaznio trojicu izgrednika koji su skandirali i dizali ruke u nacistički pozdrav sa po deset hiljada dinara, a tužilaštvo nije reagovalo na prijavu o pronacističkim grupama.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
