Radnička muka neprolazna

„Ukoliko Vlada Srbije za 24 sata ne obezbedi sto miliona dinara za već zakasnele isplate ličnih dohodaka i toplog obroka, kao i urgentnu nabavku repromaterijala, predstavnici poslovodstva Basena Bor, SO Bor, fabričkih sindikata, opštinskih sindikata i Borskog okruga doći će u republičku Vladu na ranije zatražen i obećan razgovor a potom, ukoliko se ništa ne preduzme, uslediće opšti štrajk i zaustavljanje proizvodnje…“ preneo je list Danas saopštenje nezadovoljnih.

Zaposleni u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor upozorili su da bi negativan epilog krize u jednom privrednom gigantu Srbije i nekadašnje Jugoslavije „značio krah firme sa više od 22.000 zaposlenih i 50.000 ljudi koji isključivo žive od zarada u Kombinatu bakra“, ali i podsetili na neispunjena obećanja tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.

„Naše zarade kasne dva i po meseca, a prosek je 4.500 dinara, bezmalo tri puta manje nego u mnogim državnim institucijama. Trenutno radimo samo sa 15 do 20 odsto kapaciteta, što je neodrživo. Ne vidimo perspektivu. Kada nas je 8. marta posetio premijer Zoran Đinđić obećao je 700 hiljada maraka za sanaciju ekološke katastrofe u Boru i okolini, ali ni od toga nije bilo ništa… Nije nam se dogodio ni prijem kod premijera, mada nam je to obećano…“.

To je novinaru našeg lista izjavio Milutin Mitrović, predsednik jedinstvene organizacije sindikata, uz ponovljeno upozorenje da u slučaju izostanka dogovora „revolt radnika neće moći da se zaustavi“ i podsećanje da takva situacija nije od juče.

„Nasledili smo ogromno breme lošeg rada, krađe, enormne dugove, razne nečiste rabote. Zna se ko je najviše kriv za propast RTB Bor, ali to je već prošlost. Moramo se spašavati dok još ima malo vremena…“, kazao je sagovornik Danasa.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Jedini domaći proizvođač bakra, zlata i srebra preživeo je taj i druge loše periode u budućnosti, mada je redovno pravio velike dugove, a država mu odobravala kredite i ostala nema  na nekontrolisano trošenje enormnog novca tokom investicionog ciklusa započetog 2009. godine, da bi ga kineska kompanija „Ziđin Majning“ preuzela decembra 2018. godine, uplativši 350 miliona evra za 63 procenta vlasništva u novoosnovanom Ziđin Bor Copper d.o.o. Bor. Tri godine posle, zaposleni i rukovodstvo su se sukobili oko novog Kolektivnog ugovora.

„Suština je da poslodavac želi da ‘zakuca’ zaradu i da u delu koji se tiče zarada nema više stava koji je postojao do sada da se cena rada usklađuje sa odlukom Socijalno-ekonomskog saveta, nezavisnog organa koje čine predstavnici Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, sa zadatkom da uspostavlja socijalni dijalog i podstiče mirno rešavanje kolektivnih radnih sporova“, objasnio je Časlav Gavrić, glavni poverenik sindikata Nezavisnost u „Ziđinu Koperu“.

Prema njegovim rečima, poslodavac je novim Kolektivnim ugovorom umanjio prava radnika u oblastima koje se tiču uvećanja i naknada zarade. To se, kako objašnjava odnosi na noćni, prekovremeni i smenski rad, kao i na rad u vreme državnih praznika i tokom vikenda. Problem je i što “Ziđin” planira da ubuduće obračunava osnovnu zaradu prema radnom učinku, što do sada nije bilo slučaj.

“Poslodavac je zamislio da tokom godine nagrađuje i kažnjava zaposlene kroz neko bodovanje, tako da bi na kraju kroz radni učinak umanjivao ili povećavao osnovnu zaradu. S druge strane, mi tvrdimo, a to je i odredba Zakona o radu, gde se kaže da osnovna zarada mora da bude jednaka za poslove iste vrednosti i iste kvalifikacione strukture”, otkrio je Gavrić uz napomenu da bi „zarada na ključnim radnim mestima u proizvodnji bila manja u rasponu od 27.000 do 37.000 dinara (od 230 do 315 evra).

Kompanija, čija dobit prema saznanjima sindikalaca raste iz godine u godinu, tvrdi da rečeno ne odgovara istini.

„Osnovne zarade zaposlenih neće biti smanjene. Štaviše, biće uvećane”, navedeno je u dokumentu upućenom na adresu reprezenativnih sindikata, uz tvrdnju da se „izašlo u susret sindikalnim zahtevima u vezi sa dužinom godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, uvećane zarade, otpremnina pri odlasku u penziju i nagrada“, te „obavezalo na isplatu  nagrade za sticanje sertifikata, licenci i diploma, nagrade za zaposlene koji rade u otežanim uslovima, kao i nagrade za radni učinak i uštedu vremena i troškova prilikom obavljanja posla“.

Danilo Ćurčić, iz nevladine Inicijative A11, bliži je tumačenju radnika u nekadašnjem RTB Bor.

„Ono što je zabrinjavajuće jeste da smo došli u situaciju da radnici treba da se bore za svoje najbazičnije pravo da znaju kolika će im biti zarada na kraju meseca. To je neka vrsta signala koji ukazuje na to kako funkcionišu stvari u pogledu radnih odnosa, da vi u progovorima o Kolektivnom ugovoru pregovarate o tome da iznos zarade bude izvesan, kako bi inače i trebalo da bude“.