Radno za novi državni praznik

Kako za Danas objašnjavaju u Ministarstvu kulture, odakle je potekla inicijativa, suština novog praznika je odavanje počasti i poklanjanje pažnje Ćirilu i Metodiju zbog važnosti njihove uloge za sve slovenske narode.

Predlog za izmenu zakona parlamentu će zvanično uputiti Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, a ministar kulture Vladan Vukosavljević je uveren da će Srbija ove godine proslaviti Dan Ćirila i Metodija kao državni praznik, čime će se, kako je rekao, „nadoknaditi kulturološki zaostatak“ u odnosu na druge slovenske zemlje.

– Mi smo u ovom trenutku jedina slovenska zemlja u kojoj Dan Ćirila i Metodija nije državni praznik. Sve druge države obeležavaju to kao državni praznik i kao neradan dan – istakao je juče Vukosavljević.

On je rekao da treba biti obazriv prema neradnim danima, jer ih ima dosta, te da je njihov predlog da Dan Ćirila i Metodija bude državni praznik koji će se obeležavati radno. Razlog za inicijativu je, kako ističe, jasan sam po sebi, imajući u vidu neprocenjiv značaj Ćirila i Metodija za ukupan slovenski svet i da je reč o istorijskom i kulturološkom utemeljenju.

On je naglasio da svi praznici imaju svoju simboliku.

– Mi mislimo da obeležavanje dela i uspomene na Ćirila i Metodija dolična i razumna stvar i temelji se na principima kulturne politike ovog ministarstva – istakao je Vukosavljević.

Ukoliko predlog bude prihvaćen, Dan Ćirila i Metodija neće biti jedni praznik koji se praznuje radno, jer se na isti način obeležavaju Savindan – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra.

Državni praznici tokom kojih se ne radi su Nova godina – 1. i 2. januara, Dan državnosti Srbije – 15. i 16. februara, Praznik rada – 1. i 2. maj i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava 11. novembra. Zakonom je propisano da ako jedan od datuma kada se praznuju ovi državni praznici „padne“ u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Sem toga, ne radi se na prvi dan Božića, 7. januar, i tokom vaskršnjih praznika – od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

Pravoslavci imaju pravo na slobodan dan za krsnu slavu, katolici na prvi dan Božića i u dane uskršnjih praznika, prema njihovom kalendaru. Za pripadnike islamske zajednice neradni je prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a za pripadnike jevrejske zajednice prvi dan Jom Kipura.