Radojčić: Profesionalizacija vojske nije završena

Takođe rezultat je da se rezervni sastav poziva na obuku, izjavio je penzionisani general-potpukovnik Petar Radojčić, nekadašnji načelnik Uprave Generalštaba za ljudske resurse. Radojčić je, u intervjuu FoNetu, rekao da je uveren da plan pozivanja na vojne vežbe za 2017. ne postoji, kao ni plan opremanja, jer bi, ukoliko postoje, bili objavljeni na početku godine.

Niko nije govorio, kada se pravio plan opremanja za 2017. godinu, o avionima MiG-29. Sada više niko ni ne spominje „migove“ iz Belorusije. Bilo je reči o osam MiG-29, pa PVO sistemu „Buk“, čak i S-300. Odakle novac za to, upitao je Radojčić. Prema njegovom mišljenju, sredstava za modernizaciju Vojske i poboljšanje standarda njenih pripadnika ima, ali se preraspodela budžetskih sredstva obavlja neracionalno i neadekvatno.

Kako drugačije objasniti da država iznađe mogućnost da pokriva gubitke javnih preduzeća, ilustrovao je Radojčić, a ne iznađe da zadovolji elementarne potrebe Vojske i njenih pripadnika. Kada je o profesionalizaciji reč, Radojčić smatra da ozbiljnost pristupa tome pokazuju izjave prethodnog i sadašnjeg ministra na tu temu, kao i najave mogućnosti povratka obaveznog služenja vojnog roka.

On je podsetio da su govorili u stilu „biće, vrši se analiza, neće biti, možda će biti, to košta toliko i toliko“, a da se onda oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i rekao da je to nerealno i da neće biti vraćanja obaveznog služenja vojnog roka. Onda su svi prekinuli sa tim pričama, više niko ne pominje. To opet ukazuje na neozbiljnost pristupu rešavanja suštinskih stvari po ovom pitanju, konstatovao je Radojčić, koji je od 2009. do penzionisanja 2011.godine bio na čelu Inspektorata odbrane.

On je podsetio da je zakonom bilo predviđeno da trajanje dobrovoljnog služenja vojnog roka bude šest meseci, ali je onda, pre nekoliko godina, na predlog ministra odbrane, predsednik Srbije doneo odluku da to bude tri meseca, „što je apsolutno nedovoljno“. Onda je „ad hok“ doneta odluka da se vojni rok vrati na šest meseci, rekao je Radojčić i dodao da je profesionalizacija bila dobro osmišljen projekat, ali je „ponestalo ambicija“ da se ona završi, za šta je nedostatak novca najčešće obrazloženje.

Radojčić ističe da je, u vreme dok je bio komandant Vojnog okruga Beograd, godišnje sa teritorija koji je pokrivao na služenje vojnog roka upućivano između 12.000 i 15.000 regruta, dok je sada planom predviđeno da se sa područja čitave Srbije četiri puta godišnje upućuje po njih 500. Retki su slučajevi da se dobrovoljno javi 500 vojnika, naglasio je Radojčić i predočio da je, uprkos potenciranju poverenja u Vojsku, promenio odnos građana, posebno mladih ljudi, prema vojnoj obavezi.

Prema njegovom stavu, jedan od glavnih razloga za to bio je liberalan odnos državnih organa, posebno pravosuđa, prema onima koji su vojsku izbegavali, dok je sledeći razlog zloupotreba prava na prigovor savesti.

Govoreći o pozivanju vojnih obveznika na vežbe, Radojčić je ocenio da se radi o nepotrebnom potenciranju tih aktivnosti u javnosti, jer su one redovne, pošto je obuka rezervnog sastava bitan element Vojske Srbije za obavljanje utvrđenih zadataka. On je, međutim, upozorio da je sistem predviđene aktivne i pasivne rezerve u proteklih sedam do osam godina potpuno zapostavljen.

Aktivna rezerva, ni nakon 10 godina od uvođenja, nije uspostavljena. Tek 26 pripadnika aktivne rezerve, od planiranih par hiljada, potpisalo je ugovor, naglasio je Radojčić. On je podsetio da je taj koncept trebalo da zaživi 2011. i 2012. godine, ali da se, zbog izbora, i uopšte dešavanja u državi, s tim stalo. Najnovija uveravanja su da će taj koncept da zaživi do 2020. godine, ali Radojčić smatra da sve ukazuje da se to neće desiti, jer je vojni budžet iz godine u godinu sve manji.

Istovremeno, postoji i nedostatak jasno izraženih ciljeva oko aktivne rezerve, ocenio je Radojčić i dodao da je u ovom momentu teško reći koliko će državu da košta pozivanje na obuku rezervnog sastava. Za to ne postoje elementarni pokazatelji, ne zna se da li će biti smešteni u kasarne ili će ih puštati kućama da prespavaju, pa da dođu sutradan, a nepoznat je i broj koji će biti pozvan, objasnio je Radojčić.

Kao posebno interesantno, Radojčić izdvaja potenciranje obuke žena, za koje smatra da je bespotrebno i besmisleno. Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi je nedvosmislen – žene ne podležu regrutnoj i obavezi služenja vojnog roka, istakao je Radojčić. U vanrednom stanju i ratu mogu da izvršavaju zadatke, kao deo rezervnog sastava. Jedino ukoliko se opredele za dobrovoljno služenje vojnog roka, one imaju obavezu da budu u rezervnom sastavu, što je suštinska razlika, predočio je Radojčić.

Prema njegovoj oceni, izjave ministra Aleksandra Vulina oko odbrambene politike zemlje ne vode u dobrom pravcu i „samo izazivaju revolt, služe dnevnopolitičkoj svrsi i ne ukazuju na ozbiljnost“. Radojčić smatra da bi trebalo definisati interese zemlje u oblasti odbrane i podseća da je prethodni put procena bezbednosnih rizika i pretnji bila 2010. godine. Od tada do danas, mnogo se šta desilo u svetu. Nije se znalo da će biti migrantska kriza, niti da će terorističke aktivnosti biti u zamahu, rekao je Radojčić.

Da ne pričamo o sajber opasnostima i mnogim drugim, o kojima mi ni ne razmišljamo i ne pripremamo se da damo adekvatan odgovor, ukazao je Radojčić i zaključio da se fokusiramo na
Vojsku, ali da niko ne spominje druge snage odbrane.