“Basni je kroz vekove bio krajnji cilj, a to je i danas, satira. U tome je i njena najveća vrednost. Posle svega, basna je jedini umesan iskaz, danas”.
Kaže za Danas Radomir Putniković, književnik i izdavač iz Londona, jedini savremeni srpski basnopisac i nekadašnji uspešan londonski galerista.
Rođeni Beograđanin, školovao se u rodnom gradu i Londonu. Od 1970. živi u Velikoj Britaniji. Piše priče, kratke pozorišne komade za decu i odrasle, aforizme i eseje. Objavio je 26 knjiga, njegova dela prevedena su na mnoge jezike, nosilac je Ordena Vuk Karadžić i dobitnik nagrade Arsenije Čarnojević, član je Udruženja britanskih pisaca i Udruženja književnika Srbije. Povod za ovaj intervju je nedavno objavljen izbor njegovih basni Trista slavujevih pesama u izdanju Kreativnog centra.
– Knjiga Trista slavujevih pesama izbor je iz pedesetogodišnjeg rada na basni. Prvi tekstovi za mlade objavljeni su 1960-ih u književnom časopisu Zmaj. Zbirka Buva koja je putovala u svet objavljena je 1968. u Mladom pokolenju. Bilo je to zlatno doba omladinske književnosti, kad su mladi pisci bili dobrodošli, ohrabreni od svojih starijih kolega pisaca, a svako brzo našao mesto za sebe. Nije pravljena razlika između dobre omladinske književnosti i mejnstrima, što je danas slučaj u vremenu opšte komercijalizacije, pa i književnosti. Književnost za decu ne smatram svojim primarnim literarnim radom. Paralelno s ovom objavljivao sam radove u Zadruzi, Omladini i Beogradskim novinama, a što je malo poznato, pisao sam 1960-ih putopise iz Engleske za Pionire – kaže Putniković.
* Kako objašnjavate to što basna kao književna vrsta ne gubi na aktuelnosti već nekoliko hiljada godina i da je ona i danas jedan od najvećih izazova za pisce?
– Zašto basna, danas, u 21 veku, kad satelit kruži iznad naših glava, posmatra šta radimo, šta jedemo za ručak i večeru, kad smo tako pametni i sofisticirani? A opet, u isto vreme, koljemo noževima i ubijamo bez obzira na pravo na život drugih, kao u osvit civilizacije, pre desetine hiljada godina. Čemu i zašto basna u vremenu u kome kapital određuje kako mislimo i radimo, novac formira način na koji živimo. Živimo u vremenu elektronike, brzih razmena informacija, kad se živi brže nego bilo kad u istoriji. S ovim promenama, došao je poremećaj vrednosti koje znamo iz prošlosti. Zbog načina na koji živimo, nemamo vremena da mislimo na tradicionalne vrednosti, ne zapažamo ih više, bivaju zastranjene ili zatrpane svakidašnjicom. A, to su iste one vrednosti od kojih je civilizacija zaživela, koje svi nosimo u sebi, koje život znače. Basna, danas, ako nije više, sigurno nije manje aktuelna nego u vremenu Ezopa, Lafontena, Lesinga, Krilova i Dositeja. Ona je, kao minijaturna literarna forma, pa tako sažetošću bliska poeziji, tu da nas u našoj svakodnevici, podseti na istine, da se ne zaboravimo u svom bitisanju. Opominje da se držimo civilizacijskih normi i s promenama koje donosi vreme, kad je potrebno menjamo. Basna je najprigodnija literarna forma ne samo kao pouka i opomena, već da se njome iskaže i opozicija – duboka, beskopromisna kritika današnjeg sveta poremećenih vrednosti.
* Pre više od dve decenije napisali ste aforizam – „Politika je puna amatera – to je jedina profesija za koju danas nije potrebno imati bilo kakvu školu“. Zbog čega je ovaj aforizam u međuvremenu dobio na aktuelnosti i u Srbiji i u svetu?
– Aforizmima se sabiraju ideje za buduće basne, kali satira. Ta zbirka aforizama Gorke mrve rađena je kao dvojezično izdanje, na srpskom i engleskom, s jednim od najpoznatijih engleskih satiričnih ilustratora Džonom Holderom. Zaista, politika je danas preplavljena poluobrazovanim političarima. U svom lobističkom radu kao funkcioner Sabora srpskog ujedinjenja, a i posle, susreo sam političare u Americi i Evropi koji su imali malo, a često nikakvo geopolitičko znanje o Balkanu, a odlučivali su o budućnosti naroda Jugoslavije. O ovome govori knjiga Iskreno Vaš, u izdanju novosadskog Prometeja. Svakome kome je stalo do istine i potrudi se da dođe do činjenica, stići će do zaključka, da je međunarodna zajednica, imala arogantan i predrasudama bremenit stav prema srpskom narodu. Jedan od britanskih političara, s kojim sam bio u vezi i održavao korespodenciju u toku rata, Lord Karington, svojevremeno ministar inostranih poslova u vladi Margaret Tačer i generalni sekretar NATO, u pismu od 12 maja 2004, kaže: „Vi znate da ja mislim da su Srbi nepravedno tretirani“. Ali, on i još nekoliko političara s integritetom, koji su poznavali istoriju Balkana, bili su usamljeni glasovi, koje je bezobzirna medijska falanga počistila.
* Da li se na Zapadu medijska slika Srbije iz vremena raspada bivše SFR Jugoslavije promenila i na koji način?
– Medijska slika o Srbiji i Srbima sad se u nekoliko izmenila koliko je Zapadu iz geopolitičkih razloga potrebno.
* Kakva je uloga srpske dijaspore u borbi protiv medijske satanizacije Srbije i srpskog naroda?
– Srpska dijaspora odigrala je izvanredno značajnu ulogu u toku građanskog rata, posebno u toku intervencije zemalja NATO i bombardovanja Jugoslavije. Pojedine grupe i pojedinci činili su sve što je bilo moguće da pomognu zemlji, pre svega da se odupru propagandi koju su mediji vodili protiv zemlje. Pomoć u lekovima, odeći i novcu stalno je pristizala. Ponekad su to bili herojski primeri, koji su nažalost danas zaboravljeni, kao onaj Đorđa Tomića koji je na početku rata svojim kolima iz Nemačke dolazio u Srbiju s lekovima 178 puta, sve dok se konačno nije razboleo. Mi koji smo se isticali glasom odupirući se lažnim optužbama i nepravdama i danas se nalazimo na listi obaveštajnih službi.
* Kako vidite budućnost Velike Britanije posle Bregzita i kakva bi pouke Srbija trebalo da izvuče iz potresa u EU?
– Ovom pitanju bi valjalo posvetiti ceo jedan razgovor. Razočaran sam da aktuelna vlada i ona pre nje tretira ulazak Srbije u EU kao stvarnost koja nema alternativu. Ulazak zemlje u EU nema drugu opciju, zato što dosad u zemlji nikad nije ostvarena široka, demokratska diskusija na svim nivoima, šta Srbija dobija a šta gubi ulaskom u EU. Dakle, radi se o transparentnosti, o osnovnom demokratskom pravu da poslednji građanin u zemlji zna tačno gde ga država vodi u budućnost, i šta realno može da očekuje na ovom putu. S prijateljima i grupom saradnika, radio sam sve što je demokratski bilo moguće da na referendumu Britanija izglasa da izađe iz EU, koju smatram veštačkom tvorevinom, u kojoj jedni narodi iskorišćavaju druge. Nerealno je da svih 27 država imaju isti interes i aspiracije i podjednako rade i doprinose zajednici. EU je birokratska organizacija, za koju smatram da neće moći da preživi, ako se radikalno ne izmeni.
Aktuelna naravoučenija
Pouka iz basne Kukavica i carić – „Drugima nemoj da činiš ono što ne želiš da drugi čine tebi“, svima nam je bliska. Ovo naravoučenije nosimo sa sobom od najranije mladosti, pa ipak ga prenebregavamo, često zaboravljamo, danas, isto kao u prošlosti, i pored opšteg tehnološkog i kulturološkog napretka. Ili poruka basne Lav i gušter – „Ne veruj onome koji se kune u ono što može lako da izgubi“. Naravoučenije aktuelno danas u vremenu sveopšte hipokrizije, političkih manipulacija i laži. Političari su danas spremni da nam obećaju sve što želimo da čujemo, jer ih to najčešće ništa ne košta… Neki od ovih ranih tekstova ušli su u narativ satiričnog iskaza kasnijih basni. Ove se nalaze u zbirkama Prvi među jednakima i Na grobu Karla Marksa“ – kaže Putniković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
