Radonjić: Stiže nam na naplatu loša kadrovska politika

Radonjić je agenciji Beta kazao da je JP Elektroprivreda Srbije (EPS) dugogodišnji problem, jer „kako vreme odmiče sve manje proizvodi struju, dok se s druge strane tražnja povećava“.

„Znate kako se kaže, ne pada sneg da pokrije breg već da svaka zverka pokaže svoj trag. Osnovni problem je što se u EPS ne investira zbog čega se koristi sve više uglja koji je sve lošijeg kvaliteta, tako da se mnogo uglja koristi za malo struje, dok se, s druge strane, devastira životna sredina“, kazao je profesor.

Naglasio je da EPS-ove termoelektrane zagađuju više nego sve termoelektrane na lignit u Evropskoj uniji (EU) zajedno, pri čemu je proizvodnja EPS upola manja.

„Posledice su da EPS ne ispunjava ni nacionalne ni EU ekološke standarde, ima neefikasnu proizvodnju i više hiljada ljudi godišnje umire zbog zagađenog vazduha. Poenta je, dakle, da se, uopšteno gledano, ne investira, već je isključivi cilj da se iz javnih preduzeća izvlači novac kroz neregularne tendere i partijsko zapošljavanje“, istakao je Radonjić.

Rekao je da je posledica loše kadrovske politike i to što gradski autobusi u nedelju, kada je napadao sneg, nisu mogli da se pomere zbog izlizanih letnjih guma.

Na pitanje koje su najdrastičnije posledice stranačkog zapošljavanja i kadrovanja u državnom sektoru, Radonjić je kazao da ti trendovi vode depopulaciji i masivnom „odlivu mozgova“.

„Ono što vlasti u svom javnom diskursu izbegavaju je da naprave razliku između privrednog rasta i privrednog razvoja. Neka zemlja, pa čak i siromašna, može u nekom periodu da ima izrazito visok privredni rast najčešće zbog intenzivnog iscrpljivanja prirodnih resursa. Međutim, kada dođe trenutak da su neobnovljivi prirodni resursi iscrpljeni, ponestaje osnova za dalji privredni rast“, objasnio je profesor.

Upitan da prokomentariše to što je više od 20 direktora javnih preduzeća već godinama u v.d. stanju, Radonjić je rekao da su vlastima v.d. direktora potrebni da bi u praksu sprovodili sve nezakonite mehanizme i služili kao provodnik za izvlačenje novca iz javnih preduzeća.

„Njihov povlašćen položaj se ne dovodi u pitanje sve dok izvršavaju naredbe, a jedan od instrumenata koji obezbeđuje da se ove naredbe izvršavaju je upravo v.d. stanje“, rekao je profesor.

Dodao je da u Srbiji više od 100.000 radnika dolazi do posla kroz povremeno i privremeno zapošljavanje, najčešće preko agencija čiji su vlasnici bliski ljudima iz vlasti.

„Ti radnici nemaju skoro nikakva radna prava, pa samim tim se suočavaju s velikom egzistencijalnom neizvesnošću i idealni su za ucenu. Tako se, umesto radnog, zakonom uređenog okruženja, kreira glasačka mašina koja počiva na ucenama, velikom nezadovoljstvu, nesigurnosti i siromaštvu“, naglasio je Radonjić.