Radoš Đurović: Neophodna nova Odluka o privremenoj zaštiti za raseljene iz Ukrajine

On je agenciji Beta kazao da se Srbija približava dvogodišnjici od donošenje te odluke, te ukazao da po Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti nju je „moguće doneti u trajanju od godinu dana i izuzetno se može produžiti još toliko, a posle toga nema osnova da se takva odluka dalje produžava“.

Kako je kazao, ta odluka incijalno je doneta u martu 2022. godine da bi bila bila produžena 16. marta 2023. a stupila je na snagu 18. marta.

„Posle isteka od godinu dana od tog perioda produžetka, izbelice iz Ukrajine bi mogle da imaju problema kako da regulišu  boravak i kako da ostvare zaštitu, ukoliko se pod hitno ne donesu novi ili izmene stari propisi u tom pogledu“, rekao je Đurović.

„Potrebno je izmeniti zakonske propise ili na neki drugi način urediti ovo pitanje, imajući u vidu da konflikt u Ukrajini i dalje traje“, kazao je on.

Đurović je uputio apel institucijama da što pre reše ovo pitanje i da ne čekuju kada ta odluka prestane da važi, jer bi tada mogli da nastanu ozbiljni problemi za ljude  iz Ukrajine.

„To nije lak posao a mi ih (instuticije) podsećamo, u slučaju da nisu počeli taj proces, da preduzmu mere u tom smislu“, kazao je Đurović.

Mnogim osobama iz Ukrajine bili bi u slučaju nedonošenja novih propisa onemogućeno da pristupe tržištu rada, da ostvaruju legalne prihoda, a imali bi i probleme za boravak u zemlji.

Kazao je i da u Srbiji, po podacima Centra, boravi izmedju 12.000 i 15.000 ljudi iz Ukrajine, a da privremenu zaštitu ima više od 1.200 njih.

Đurović je rekao da ima i Ukrajinaca koji imaju drugi osnov za boravak u Srbiji, ali i onih koji jos nisu ostvarili pravo na privremenu zaštitu.

Dodao je da mnogi od njiih žele i da ostanu u Srbiji jer su im uslovi života u njoj povoljniji nego u nekim evropskim državama.

Napomenuo je i da u Srbiji boravi više od 41.000 ruskih državljana, da su oni tu takođe prisutni po raznim osnovama, ali da je njima potrebna podrška institucija.