Radost zbog Fijata, briga zbog tvrdokornih Holanđana

Ako se tome doda hapšenje Radovana Karadžića i, doduše neuspešno, glasanje o početku primene Prelaznog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju kada je 25 od 27 država članica podržalo ideju da se načini još jedan korak u približavanju Srbije evropskoj zajednici, jasno je da u EU postoji veoma dobra volja da se našoj zemlji omogući što brži i lakši put kroz proces integracija. Međutim, kada euforija oko Fijata prođe, na stolu između Srbije i Evropske unije ostaju oni isti teško rešivi problemi poput konačnog statusa Kosova, pozicije misije Euleks, saradnje s Haškim tribunalom…

Poslednji javni istupi predstavnika Evropske unije daju povoda za optimistično mišljenje da evropska zajednica zaista vidi Srbiju kao ključnu zemlju u regionu i da će neki od suseda koji su u procesu integracija par koraka ispred (poput Crne Gore i Makedonije) verovatno morati, na putu do punopravnog članstva, da sačekaju na nas. Iz istih izlaganja nije teško zaključiti ni da se zvaničnicima EU dopada ambiciozna retorika najviših predstavnika države prema kojoj Srbija već sledeće godine očekuje dobijanje statusa zemlje kandidata za članstvo, a da do 2012. bude spremna da pristupi Uniji. Međutim, način na koji se EU zvaničnici međusobno pogledaju kada se suoče s novinarskim pitanjima da li je tako nešto realno, sugeriše da Srbija precenjuje svoje mogućnosti. Ipak, za njih je bolje da Srbija bude ambiciozna i pokušava što pre da dostigne evropske standarde nego da opet sedi skrštenih ruku kukajući nad svojom sudbinom.

Odnos prema Euleksu

Ono gde EU zapravo mnogo više očekuje napredak u odnosima sa Srbijom jeste pitanje Kosova. Kako je proglašenje nezavisnosti za većinu članica EU gotova stvar, prvi i ključni problem jeste tretman naše zemlje prema misiji Euleks. Raduje promena retorike nove vlade prema Euleksu u odnosu na izlaganja bivšeg premijera, ali za EU je mnogo važnije da Srbija pokaže puno dobre volje po ovom pitanju i ne nastavi sa politikom podrivanja misije jer bi, može se pročitati između redova, to imalo veoma negativan uticaj na stav EU prema dinamičnoj evropskoj agendi naše zemlje.

Evropski zvaničnici vide Euleks kao misiju sprovođenja vladavine prava koja će doneti koristi i Srbima koji žive na Kosovu i koju podržavaju i one članice EU koje ne priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine. Uz to, oni demantuju da Euleks ima bilo kakve veze sa sprovođenjem Ahtisarijevog plana jer se taj dokument nigde ne pominje u akcionom planu misije. Za Uniju njeno postojanje je potpuno legalno jer predstavlja rekonfiguraciju postojeće misije od strane generalnog sekretara Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244. Čini se da zato članicama Evropske unije ne smeta previše inicijativa Srbije da Euleks dobije potvrdu UN s obzirom na to da takva odluka ništa suštinski ne bi promenila.

Nerealna očekivanja od Međunarodnog suda pravde

Sličan odnos EU bi mogla da ima i prema inicijativi Srbije da Međunarodni sud pravde oceni da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu s međunarodnim pravom. S jedne strane, sud nikada nije konkretno odlučivao o otcepljenju neke teritorije, a s druge strane, međunarodno pravo ume da bude prilično konfuzno kada se jedno naspram drugog stave pravo na osamostaljenje i pravo na teritorijalni integritet. Teško je očekivati da sud jasno ukaže na pobednika u sporu tako da, i u slučaju da se u obrazloženju nazire da je Srbija u pravu, to verovatno neće mnogo šta promeniti na terenu, ali će našoj zemlji možda stvoriti dodatne neprilike u odnosima sa članicama EU koje su priznale Kosovo. Ipak, ne bi trebalo očekivati da bi pogoršanje odnosa moglo ići dotle da EU ikada uslovi ulazak Srbije u punopravno članstvo priznavanjem nezavisnosti Kosova pogotovo zato što naša zemlja uživa podršku značajnog broja članica. Zbog te podrške na vidiku nije ni evropska budućnost Kosova odnosno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s pokrajinom.

Doduše, očigledno je da se Evropska unija trenutno ne bavi tako dugoročnim pitanjima većje akcenat na rešavanju aktuelnih problema, a još jedan od problema u čijem rešavanju EU očekuje dobru volju Srbije jeste završetak s praksom udaljavanja kosovskih Srba od tamošnjih institucija. Evidentno je da EU očekuje okretanje u suprotnom smeru i ulazak Srbije u pregovore o pitanjima policije, carine i sudstva.

Pomak na ovom planu svakako bi doprineo i da Srbija u decembru dobije odmrzavanje Prelaznog sporazuma, koje koči Holandija. Predstavnici te zemlje ne kriju da je za to potrebna saradnja s Haškim tribunalom, a tu podrazumevaju Ratka Mladića u Hagu. Ipak, naslućuje se da bi Holandija mogla da popusti i da neće zahtevati od Srbije bilo šta nemoguće pa bi, u skladu s procenom glavnog tužioca Serža Bramerca da je naša zemlja do sada učinila zaista sve što je bilo u njenoj moći, mogla da popusti i odobri početak primene. Uz to, ne treba zaboraviti da Srbija u novembru očekuje izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu reformi. Od prethodnog izveštaja nije učinjeno puno toga, ali bi novi izveštaj mogao da ukaže da je napredak pozitivan u smislu da je izvršna grana vlasti uradila puno na pripremi zakona dok bi osnovna preporuka bila unapređenje rada parlamenta na usvajanju propisa.

 Politika uslovljavanja

U stručnoj javnosti mišljenja o trenutnim odnosima Evropske unije i Srbije su podeljena. Profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević kaže za Danas da su odnosi dve strane dobri i da Srbija ima bolji tretman nego što je ostvarila rezultate.

– U poslednjih nekoliko meseci Evropska unija je pokazala dobru volju da na jedan podsticajan način koristi politiku uslovljavanja što smo očekivali da se nastavi i prošlog meseca, ali se to nije dogodilo zbog protivljenja Holandije. Pre toga je omogućeno Srbiji da krene dalje u integraciju iako nije ispunila određene uslove. Ne očekujem pogoršanje odnosa sa Evropskom unijom. Odnosi su bolji ukoliko se obe strane trude da budu bolji i mi ćemo to, nadam se, uraditi ispunjavanjem neophodnih uslova. Odnosi mogu da budu ili kakvi su sada ili bolji – smatra Teokarević.

Direktor Centra za ljudska prava i stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević smatra, pak, da su odnosi loši.

– Odnosi su loši zbog toga što Srbija emituje signale da ne želi da budu bolji. Jedno je vlada, a jedno je celo društvo. Mi nismo samo jedna vlada, već cela država i celo društvo, a iz ovog društva i ove države neprekidno stižu neprijateljski signali prema Evropskoj uniji – kaže prof. Dimitrijević za Danas.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja podseća da je Euleks veoma ozbiljno pitanje za Evropsku uniju i naglašava da je EU namerna da Srbiji jasno stavi do znanja da, ako očekuje bilo kakve ustupke u pogledu odmrzavanja Prelaznog sporazuma bez isporučivanja Ratka Mladića, očekuje i ustupak sa naše strane.

– Oni insistiraju na tome zato što je Euleks deo njihove spoljne politike. EU polako preuzima primat na Kosovu od SAD i želi da se projektuje kao sila koja može da rešava političke probleme odnosno krize. U tom kontekstu im je veoma stalo da Euleks zaživi i proradi na celoj teritoriji jer je to politka cele Unije. Euleks podržavaju i Španci i Slovaci koji ne podržavaju nezavisnost Kosova.

Otpor Ahtisarijevom planu

Po njegovim rečima, priznavanje Euleksa ne znači priznavanje Kosova i Srbija bi morala da pravi tu razliku.

– Previše smo se vezali za Ahtisarijev plan. To što taj plan nama u celini nije prihvatljiv ne znači da neki delovi ne treba da budu prihvatljivi. Teško je proceniti koliko bi u slučaju da ne promenimo stav mogli da se pogoršaju odnosi sa EU. To su nezahvalne procene jer ne zavisi samo od toga da li pristajemo ili ne na Euleks, već i od načina na koji pristajemo ili ne pristajemo. Imam utisak iz razgovora s nekim Evropljanima da oni misle da postoji neprimeren nivo arogancije u izražavanju našeg stava – ističe Crnobrnja i dodaje da za sada ne prepoznaje dobru volju u državnom vrhu da se nešto promeni po pitanju Euleksa.

Kada je rečo mogućem uticaju inicijative Srbije pred Međunarodnim sudom pravde na odnose s Unijom, Crnobrnja kaže da je naša inicijativa legitimna i da Evropskoj uniji nije prijatno da bude „prozvana“ na tu temu jer i sama shvata da je postupala izvan konteksta međunarodnog prava.

„Da li će i koliko EU reagovati na tu inicijativu po sistemu „ako ćete vi nama prst u oko i mi ćemo vama“ teško je proceniti“ – naglašava Crnobrnja. On smatra da će do odmrzavanja Prelaznog sporazuma doći samo ako sve članice EU izvrše veliki pritisak na Holandiju, ali ne vidi zašto bi Holanđani popuštali ukoliko se ništa bitno ne dogodi do decembra.

Veliku polemiku u javnosti izazvala je izjava predsednika Srbije Borisa Tadića da je i podela Kosova jedno od rešenja koje je u opticaju ukoliko sva prethodna nastojanja na očuvanju pokrajine dožive neuspeh. Međutim, čini se da u Evropskoj uniji uopšte ne razmišljaju o toj temi. Procenjuje se da za EU takvo rešenje nije prihvatljivo najpre zato što veći deo kosovskih Srba živi južno od Ibra pa bi se podelom Kosova verovatno našli u izolaciji i rešili da napuste svoje domove, što ne želi ni Evropska unija ni oni sami. S druge strane, sumnja se da bi se podela odmah „prenela“ i na Preševsku dolinu, odnosno da bi izazvala sve glasnije zahteve da se i na tom prostoru teritorija podeli po etničkom principu. Ne isključuje se mogućnost da nakon toga slični zahtevi stignu i u vezi s Albancima u Makedoniji i Crnoj Gori. Ono što bi moglo da bude rešenje u pravcu podsticanja Srba da ostanu na Kosovu jeste da im se omogući da zadrže srpske pasoše što se ni u EU ne odbacuje kao nerealna opcija.