Radovanović: Moguće je da smo imali kovid u februaru

Dok epidemiolog Predrag Kon smatra da je moguće da je još u decembru virus sporadično bio prisutan, doktor Branimir Nestorović je „potpuno ubeđen“ da je kovid 19 bio u Srbiji u januaru kada je mnogo ljudi imalo upalu pluća i kada su neki simptomi bili vrlo čudni, kako je objasnio za TV Prva.

Istovremeno, epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Danas da je moguće da je virus bio prisutan i ranije nego što je zvanično registrovan.

– Nije isključeno da smo u drugoj polovini februara imali prve slučajeve korona virusa. Mi imamo intenzivan promet robe i ljudi sa Kinom, i moguće je da je virus tako stigao i u Srbiju. Možda su nam prvi slučajevi promicali jer su imali laku kliničku sliku. Mi tada nismo ni imali način da potvrdimo virus, kaže Radovanović, podsećajući da Srbija i nakon prvog registrovanog slučajeva dugo nije imala odgovarajući broj testova.

Pitanje kada je virus iz Kine stigao kako u Srbiju tako i u ostale delove sveta od početka pandemije lebdi u vazduhu.

Poslednja država koja ispituje da li treba promeniti zvanične podatke o prvom registrovanom slučaju je Francuska, u kojoj doktori navode da su još u decembru lečili muškarca koji je imao upalu pluća i za koga se tada ispostavilo da je pozitivan na kovid 19. Ranije je i iz Kalifornije stigla informacija da je autopsija dvoje preminulih otkrila da je korona bila na teritoriji SAD mesec dana pre nego što je to zvanično objavljeno.

Prema informacijama koje su predočene u Srbiji, prvi slučaj kovida na ovom prostoru zabeležen je 6. marta, mada je i ovaj datum u jednom trenutku doveden pod znak pitanja i to nakon što je doktorka Darija Kisić Tepavčević u emisiji na RTS rekla da smo prvi slučaj imali prvog marta. Ona je kasnije tvrdila da se radilo o lapsusu dok su predstavnici opozicije ovu „omašku“ protumačili kao skrivanje informacija o zaraženima da bi mogli da se raspišu izbori.

Zoran Radovanović objašnjava da nije sto posto sigurno da se prvi oboleli od korone zarazio u inostranstvu, kako je to saopštavano na početku epidemije.

– Taj bolesnik koji je bio na intenzivnoj možda se zarazio u inostranstvu, ali nije isključeno da je bilo lakših slučajeva koji su promakli jer nisu imali odgovarajući kliničku sliku. Takođe, pre prvog registrovanog slučaja u Srbiji, mi smo imali primer muškarca za koga se u Egiptu ispostavilo da je zaražen koronom i to nakon što je prošao kroz Srbiju, dodaje Radovanović.

Istovremeno, iz Svetske zdravstvene organizacije stiže poruka da je moguće da ćemo u budućnosti otkrivati slučajeve zaraze koronom pre onih koji su zvanično objavljeni. SZO je stoga pozvala države da provere svoje podatke kako bi se stekla jasna slika o širenju pandemije.

Prema podacima koji su juče objavljeni u Srbiji je do sada obolelo 9.791 osoba od kovida 19. Zoran Radovanović kaže da je ovaj broj možda samo vrh ledenog brega i da je moguće da smo zapravo imali i 20 puta više zaraženih.

– Na početku mi nismo imali testove i nismo mogli da pronalazimo sve obolele, tako da smo sigurno propustili brojne slučajeve. Broj od 10.000 jeste mali deo inficiranih. Ja bih rekao da je stvarni broj 20 puta veći. Ali i to čini samo 200.000 zaraženih što je samo tri posto populacije, što je mali procenat, odnosno mali nivo kolektivnog imuniteta, objašnjava sagovornik Danasa.

Koliko nas je korona pogodila trebalo bi da pokaže studija o kolektivnom imunitetu koja se sprovodi na slučajnom uzorku od 7.000 porodica. Radovanović kaže da bismo govorili o kolektivnom imunitetu kao zaštiti broj obolelih bi morao da bude između 60 i 70 odsto.

– Te procene zavise od toga koliko jedna obolela osoba zarazi drugih ljudi. Englezi čak pominju da je potrebno da se 80 odsto populacije zarazi da bi moglo da se spreči širenje virusa – zaključuje Radovanović.

Nije mudro da se svi zaraze koronom

Zoran Radovanović kaže da se još uvek ne zna koliko dugo jedna osoba ostaje zaštićena nakon što „preleži“ koronu. „Po analogiji sa nekim drugim korona virus infekcijama, možemo da imamo zaštitu od dve-tri godine. Ovaj predlog doktora Branimira Nestorovića da treba da pustimo sve da se zaražavaju nije naručito mudra strategija. U tom slučaju opet bismo imali erupciju obolevanja i došlo bi do kolapsa sistema. A toliki broj obolelih bi prenosio bolest i na stare. Mnogo je bolje da razvučemo epidemiju koliko možemo merama koje se sprovode“, smatra Zoran Radovanović.