Radovanović: Trenutno nema potrebe za celodnevnom izolacijom

Ipak, takva mera, prema mišljenju Danasovih sagovornika, bi u ovom trenutku sa medicinske tačke gledišta bila nepotrebna, a sa pravne – neproporcionalna.

Nikola Kovačević, pravnik Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, objašnjava za Danas da bi uvođenje celodnevne zabrane napuštanja prebivališta predstavljalo kolektivno lišavanje slobode svih građana Srbije.

– U tom slučaju više ne bismo mogli da govorimo o ograničenju slobode kretanja, već o lišavanju slobode. Pritom bi ta mera bila strožija od mere kućnog zatvora, pošto osobe koje služe tu kaznu imaju pravo na dva sata napuštanja doma, ne računajući dozvolu da odlaze na posao ili fakultet, kaže Kovačević.

Upitan o ustavnosti takve mere, Kovačević ističe da je samo proglašenje vanrednog stanja sporno sa stanovišta ustavnosti, pa samim tim i restriktivne mere koje se temelje na tome.

– Evropska konvencija jasno propisuje da ne treba posezati za vanrednim merama ukoliko postoji mogućnost da se problem reši u redovnom pravnom postupku. U slučaju Srbije, Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti bi državi dao na raspolaganje sve mere koje su već preduzete. Ustavni osnov za vanrednim stanjem, gledano iz tog ugla, nije postojao i moje mišljenje je da se neopravdano i neproporcionalno odstupalo od zajamčenih ljudskih prava, navodi Kovačević i napominje da ako se država ipak bude odlučila za uvođenje ove mere, ona mora da bude detaljno obrazložena, iz više uglova, kako bi građani tačno znali koja prava im se ograničavaju i zbog čega.

 Loading ...

A predstavnik lekarske struke, epidemiolog Zoran Radovanović, kaže za Danas da je njegovo mišljenje da mera celodnevne zabrane izlaska nije neophodna u ovom trenutku.

– Ukoliko bi se situacija dramatično pogoršala, onda bi takva mera i imala opravdanja. Problem sa tim je što mi u ovom trenutku ni ne znamo približan broj obolelih jer, još uvek, ne sprovodimo masovna testiranja. Zatvaranje ljudi u kuće je pasivan metod, a mora se aktivnije pristupiti tom problemu u smislu testiranja, kaže Radovanović. On naglašava da je prvobitan problem sa testiranjem to što nismo imali dovoljno testova, dok je trenutni problem što nemamo dovoljno obučenih ljudi da sprovode masovna testiranja.

Osvrćući se na argument koji potežu političari želeći da opravdaju strožije mere, Radovanović ističe da pojedinci koji ne poštuju preporuke i ne napuštaju domove nemaju veći uticaj na širenje virusa.

– To što neko prošeta psa, a neko drugi raspali roštilj na Adi nema većeg značaja, dok god se ne radi o masovnoj pojavi. Važno je da su zabranjena masovna okupljanja, a ovakvi primeri samo pogoduju političarima da prebace odgovornost na teret građana, ističe Radovanović.

A drastične mere o kojima je prethodnih dana govorio predsednik Srbije, već su primenjene u nekim svetskim zemljama.

Svakako najpoznatije restriktivne mere stupile su na snagu 23. januara u Vuhanu, gradu u Kini u kojem se, rašireno je uverenje, virus prvo pojavio. Mere koje su tek nedavno ukinute, podrazumevale su potpunu obustavu saobraćaja u i kroz grad, kao i naredbu ljudima da ne napuštaju domove osim ukoliko idu u nabavku namirnica i po zdravstvenu zaštitu.

Zabrana koja je ubrzo proširena na celu provinciju Hubei, u kojoj živi blizu 60 miliona ljudi, je u svojim najrestriktivnijim danima, zatvorila četvrti u gradovima zbog čega je veliki broj ljudi imao problem da nabavi osnovna sredstva za život.

U jednom trenutku, grad u blizini Vuhana je dozvoljavao jednom članu domaćinstva da jednom u dva dana ode u prodavnicu po osnovne namirnice. Kako se smanjivao broj novoobolelih, tako su i mere popuštale da bi krajem marta bio dozvoljeno građanima provincije Hubei da putuju, ali je neophodno da najpre dobiju zdravstveni sertifikat.

I kako je epidemija u Kini slabila, u ostatku sveta je tek uzimala zamah. Pod najvećim udarom našla se Italija koja je odlukom Vlade 9. marta uvela karantin na teritoriji cele zemlje. Između ostalog, zabranjeno je putovanje bez posebne dozvole, sloboda kretanja je drastično ograničena, javni događaji su zabranjeni, a škole, univerziteti, kao i veći deo privrede su prestali sa radom.

Prodavnice, apoteke i doktorske ordinacije i dalje rade, a građanima je dozvoljeno da napuste domove samo uz poseban formular kojim dokazuju da je razlog zbog kojeg izlaze neophodan. Kretanje građana se nadzire iz dronova i praćenjem mobilnih telefona. Italijani, međutim, mogu da prošetaju psa, ali samo u krugu od 200 metara od mesta prebivališta.

Još strože mere pre nekoliko dana uvedene su u Indiji, gde je za 1,3 milijarde stanovnika uvedena potpuna zabrana kretanja. Kako je objasnio premijer najmnogoljudnije zemlje na svetu, Naredra Modi, uvodi se potpuna zabrana napuštanja domova u celoj zemlji u trajanju od 21 dan, „kako zemlja ne bi bila unazađena 21 godinu“.

Radiće samo najosnovniji servisi poput vodovoda, elektroprivrede, zdravstvenog sistema, vatrogasaca i prodavnica hrane. Sve ostalo se zatvara. Potpunom zabranom kretanja naročito je pogođeno više miliona Indijaca koji žive od nadnice, a kojima je sada onemogućen rad. Strahuje se da bi se virus mogao proširiti na ruralna područja, pošto su se mnogi koji su ostali bez posla u gradovima uputili autobusima svojim porodicama na selu.

Koje su zemlje uvele celodnevni policijski čas

U cilju suzbijanja pandemije virusa korona neke zemlje su uvele najrigoroznije mere, uključujući zabranu kretanja 24 sata. Celodnevni policijski čas na snazi je, između ostalih, u Italiji, Španiji, Grčkoj, Indiji, Gani, Maliju, Burkini Faso, Saudijskoj Arabiji, Libiji, Jordanu, Kolumbiji, Hondurasu, Argentini, Novom Zelandu…

U Grčkoj se napolje može samo iz određenih razloga i uz dozvolu, a za kršenje mere je propisana kazna od 150 evra. I Španci na ulicu mogu samo uz papir na kojem treba da naznače mesto prebivališta i razlog izlaska iz kuće. Takođe moraju da nose ličnu kartu, a u prodavnici obavezno treba da uzmu račun za slučaj da ih na ulici zaustavi vojnik ili policajac koji može da im napiše kaznu ako na osnovu računa i ličnog dokumenta utvrdi da u nabavku nisu otišli u najbližu radnju, već da su se previše udaljili od kuće. Gradski prevoz je obustavljen i zabranjena je vožnja automobila.

Potpuni karantin je na ograničeni vremenski period uveden i u Boliviji (dve nedelje), gde prodavnice rade samo do podneva, a u nabavku može po jedna osoba iz domaćinstva, Honduras (na sedam dana), Novi Zeland (na mesec dana)…