Radović: Razmatraće se uvođenje depozita za limenke i pet ambalažu

„Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji“, kazao je Radović agenciji Beta.

Precizirao da će ta procena biti završena tokom ove godine, nakon čega se očekuje javna debata, nakon čega bi trebalo da usledi i uskladjivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvodjenje depozitne šeme.

„Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i pet ambalažu, trebalo bi da podstakne gradjane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu“, kazao je Radović.

Kako je dodao, deo studije treba da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.

„Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako na primer Litvanija za dve godine sa 43 prcenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže“, kazao je Radović.

On smatra da treba podići svest gradjana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.

„Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vodjena nacionalnim interesima zaštite životne sredine“, kazao je Radović.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razamatra zabrana uvoza dizel vozila sa „evro 3“ motorom, koji su trenutno najveći zagadjivači životne sredine u saobraćaju.

Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila i da u u većini slučajeva polovni „dizelaši“.

Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa „evro 3“ motorom.

Govoreći o radu Agencije, kao najveće uspehe u 2018. godini naveo je priznanje evropskih kolega za napredak i ocenu da je ova tistitucija spremna za pristupanje Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine.

„Započeli smo inicijativu da postanemo članica evropske agencije“, kazao je Radović i istakao da su evropski standardi dostignuti uprkos mnogo manjim sredstvima koje domaća agencija ima u odnosu na kolege u inostranstvu.

Prema njegovim rečima, godišnje se za rad Agencije izdvaja oko dva miliona evra, što je nekoliko desetina puta manje od na primer agencije u Velikoj Britaniji koja dobija 700 miliona funti ili u Nemačkoj koja dobija oko 800 miliona evra.

Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse.

Kako je kazao, razmatra se da Agencija dobije veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.

„U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama“, najavio je Radović.

Dodao je da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjeci budu ukazali.