U kakvom stanju je zdravstveni sistem Srbije najbolje znaju lekari i građani kojima je potrebna medicinska pomoć, kaže za Danas dr Marija Radulović, načelnica terenske operative beogradske Hitne pomoći.
Zahvaljujući petnaestogodišnjem radu u zdravstvu suočila se sa svim problemima koji opterećuju građane glavnog grada kada je u pitanju njihova zdravstvena zaštita. Radulovićeva je odnedavno i na čelu Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Beogradu.
*Rekli ste prilikom izbora na čelo Gradskog odbora SNP da je Vaš prioritet da svako dete, majka ili penzioner u Beogradu, mogu da se leče besplatno i kvalitetno u zdravstvenim ustanovama u Beogradu? Na koji način mislite da se to može ostvariti?
– Ustavom Republike Srbije definisano je da deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine, kao i stari, ostvaruju zdravstvenu zaštitu iz javnih prihoda. Besplatno lečenje ovih kategorija građana je naša ustavna obaveza, bez obzira na to da li imaju overenu zdravstvenu knjižicu. Zdravstvena zaštita trudnica treba da bude besplatna i efikasna, ali velike gužve, bespotrebne i komplikovane procedure kod ginekologa u državnim ustanovama, sve više primoravaju trudnice da vođenje trudnoće povere privatnim ordinacijama. Savremeni antenatalni skrining testovi na genetske anomalije ploda koji se rade iz krvi majke kod nas još uvek nisu deo standardnog tretmana trudnice u državnom zdravstvu. Zato se buduće majke odlučuju da ih urade u privatnim laboratorijama. A to košta. Spektar lekova koji su u domenu ginekologa je izuzetno restriktivan pa su i u ovom slučaju naše sugrađanke primorane da izdvajaju novac. Iako su sistematski i skrining pregledi žena na maligne bolesti prema već postojećem zakonu potpuno besplatni, pa čak i obavezni, u praksi bez zdravstvene knjižice ovaj osnovni godišnji pregled naše najsiromašnije sugrađanke ne mogu da obave. Penzionerima bi i te kako pomoglo ukidanje participacija za preglede, recepte, više lekova na pozitivnoj listi, poput statina, kraće liste čekanja na specijalističke preglede. U domenu zdravstvene zaštite naših najmlađih sugrađana neophodno je odvojiti veća novčana sredstva za decu sa retkim bolestima i autizmom.
*Kao lekarka i kao načelnica u Hitnoj pomoći, šta je prema Vašem iskustvu, najveći problem u sadašnjoj zdravstvenoj situaciji u glavnom gradu?
– Loša bolnička infrastruktura, bespotrebno komplikovane procedure, duge liste čekanja. Za specijalističke preglede čeka se preko mesec dana, a za operacije, recimo kuka ili katarakte, čeka se i po dve godine. Čak i u domovima zdravlja, gde su pregledi zakazani, prave se veliki redovi usled loše organizacije i nedostatka zdravstvenih radnika. Problem je i to što veliki broj građana u Beogradu uopšte nema osećaj da je obuhvaćem zdravstvenim sistemom. Moramo da približimo zdravstvo običnim građanima. U ruralnim područjima u Beogradu ne postoje adekvatni uslovi za pružanje osnovne medicinske nege. Zato ćemo se kao partija zalagati za uspostavljanje seoskih ambulanti odnosno mobilnih lekarskih ekipa koje će pružati osnovnu medicinsku zaštitu stanovnicima u tim područjima. Takođe, na Novom Beogradu, opštini od preko 400.000 stanovnika, treba da bude izgrađen još jedan Urgentni centar.
* Na šta se pacijenti najčešće žale?
– Građani očekuju sveobuhvatnu i efikasnu zdravstvenu uslugu na jednom mestu. Nažalost, lekari se danas više bave administracijom, nego pacijentima. Lekar opšte medicine koji treba i može da reši veliki deo patologije, kao što to u svetu rade lekari porodične medicine, u Srbiji obavlja ulogu „skretničara“ ka drugim specijalnostima. Lekari opšte medicine nemaju pravo da lično daju veliki broj uputa za dijagnostiku, nego to prosleđuju specijalistima drugih grana. To bespotrebno oduzima dragoceno vreme našim građanima, što u medicini, gde vreme često ima ključnu ulogu, može da bude i veoma opasno. Komplikovana birokratija ne obeshrabruje samo pacijente, već i lekare, a to se posebno odnosi na mlade doktore od kojih se očekuje da modernizuju lekarsku profesiju u Srbiji. Upravo mladi stručnjaci predstavljaju najveći kapital našeg zdravstva. NJima treba omogućiti da napreduju i da se profesionalno usavršavaju, a ne da dozvolimo da ogroman broj njih napušta Srbiju. To je trend koji me duboko zabrinjava kao zdravstvenog radnika, ali i kao građanina Srbije kojeg neko takođe mora da leči.
*Kako sprečiti odlazak mladih lekara iz zemlje?
– Lekarska komora Srbije je za prethodnih godinu i po dana izdala više od hiljadu „potvrda o dobroj reputaciji“, koja je neophodna za zaposlenje u inostranstvu. Prema poslednjim analizama u Srbiji skoro 60 odsto lekara specijalista su stariji od 55 godina, i oni će za sedam do deset godina otići u penziju, tako da će zdravstvene ustanove ostati bez tog kadra. U našim zdravstvenim ustanovama već je alarmantan nedostatak radiologa, anesteziologa i drugih specijalista. Naši lekari i specijalisti na odlazak se ne odlučuju samo zbog veće plate, nego i zbog šanse da rade u modernom, kvalitetnom sistemu u kome će moći da profesionalno napreduju. To je ambijent koji mi moramo da im obezbedimo u Srbiji da bi ovde ostali da žive i rade. Srbija je lider u regionu po izdvajanju sredstava za zdravstvo u odnosu na BDP. Imam poverenja u naš zdravstveni sistem i verujem da tim novcem može i mora da se upravlja mnogo efikasnije.
Značaj prevencije– Sprečiti pojavu neke bolesti uvek je bolje i jeftinije, nego je kasnije lečiti. Zato treba podstaći sve domove zdravlja da rade na prevenciji, da organizuju preventivne medicinske preglede kojima se ispituje populacija naizgled zdravih ljudi kako bi se na vreme otkrili znaci neke bolesti ili predispozicije za njeno nastajanje. Sistematski pregledi vrše se odmah po rođenju, ali ta redovna kontrola prestaje po završetku školovanja. Pošto se široki spektar bolesti može sprečiti redovnim godišnjim pregledima, ne treba ih prekidati, savetuje dr Radulović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
