Rafinirana proza evropske kulture

Prvi put Daša Drndić predstavlja svoju knjigu u Italiji na skupu ženskih spisateljki udruženja SIL (Societŕ Italiana delle Letterate). Seminar je organizovan u Trstu 2007, u Teatro Miela, pod naslovom Sloboda žena – Upoređivanje svetova/Libertŕ delle donne Mondi a confronto. Iako su naslov i tema ove knjige bili vezani za Italiju, iako posle pročitanih dvadesetak prevedenih stranica knjiga izaziva veliko interesovanje i oduševljenje kod prisutne italijanske publike, pored više pokušaja da se obrati pažnja na ovu autorku u Italiji, italijanski izdavači a i naši prevodioci i dalje je ignorišu. Tek sedam godina kasnije, posle engleskog prevoda (koji se pojavljuje i u SAD) i onog francuskog, te odličnih stranih kritika, knjigu objavljuje prestižni Bompiani u prevodu Ljiljane Avirović. Usledile su promocije knjige u Trstu, a zatim u Rimu. Na proslavi Dana sećanja, 28. januara, u Muzeju Revoltella Galerije moderne umetnosti, pred brojnom tršćanskom publikom Dašu Drndić predstavio je pisac i novinar Mauro Covačič, dok je emisiju vodila književnica, esejistkinja i glavna urednica kulturne rubrike tršćanskog Il pikola Alesandra Mecena Lona. Odlomke iz romana Trieste čitala je slovenačko-tršćanska glumica Lučka Počkaj. Sledećeg dana u Rimu, takođe u sklopu Dana sećanja, u kultnoj knjižari Feltrinelli, Dašu Drndić predstavio je Diego Zandel, a pozdravni govor i dobrodošlicu održao ambasador Republike Hrvatske Damir Grubiša. Posredstvom Zandela (izdavača knjiga sa ex-yu područja nastanjenom u Udinama, poreklom iz Rijeke), zatim Paolo di Paola (novinara torinske Stampe i saradnika u kulturnom dodatku Repubbliche, književnika, finaliste nagrade Italo Calvino, dobitnika Premio Strega 2013), i Lusijane Kasteline (političarke italijanske levice, pobednice nagrade Premio Strega 2012), Daša Drndić ušla je na kulturnu scenu Italije kroz glavna vrata s odličnim preporukama. Nizale su se pohvalne kritike u svim prestižnim novinama i časopisima u Italiji, i uvrštavanje na top listu najtraženijih stranih knjiga u Italiji gde je knjiga Trieste ostavila iza sebe knjigu Mišela Uelbeka. Inostrani uspeh zatim se nastavlja nemačkim izdanjem knjige pod originalnim naslovom Sonnenshein kod izdavača Hoffman und Campe.

U biografiji Daše Drndić veliku ulogu su odigrali razni gradovi i zemlje. Rođena u Zagrebu, Splićanka po majci, Istranka po ocu, odrasla u Beogradu, stipendista dvaju univerziteta u SAD, egzilant u Torontu, sada nastanjena u Rijeci – tako da je tema izbeglištva i nepripadanja česta u njenim delima. Iako rođena u Zagrebu, ona veći deo svog života, od 1953. do 1992, provodi u Beogradu, gradu koji je oformio njeno odrastanje, koji joj je dao obrazovanje, ritam, prijatelje i susrete sa izuzetnim ličnostima. Uspela je da uz brojne sukobe i prilagođavanja, sazrevanja za vreme egzila u Torontu i adaptiranja na novu sredinu u Rijeci, izgradi svoj bogati opus objavljujući podjednako u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Makedoniji. U kaleidoskopskom romanu Sonneschein/Trieste, između krajnosti istorijske dokumentacije i njenog prekrajanja tehnikom kolaža u fantastiku i grotesku, poenta je stavljena na krivicu ćutanja onih koji su znali za zločine i patnje žrtava rata a da pri tom nisu ništa preduzeli. Sve što je Daša Drndić napisala posle 1990. odnosi se i na političku krizu i ex-yu ratove. Kako se njeni romani ciklično nadovezuju jedan na drugi, ne može se govoriti o jednoj temi a da ne postoji aluzija na drugu. Kroz njena dela prate se određene ličnosti s višestrukim traumama, iz situacije u situaciju, u traganju za vlastitim identitetom, zbog izgubljenog porekla ili sećanja, zbog otkrivanja prećutanih istina. Njihove male istorije stapaju se u vrtlog koji ranjava. Fašizam je uzet kao bolest društva, monstruozni rezultat nasilja nad pojedincem.

Sonnenschein je u stvari rod za sebe, višeslojna biografija podgraničnih zona, s više glavnih priča policentrične strukture, hibridna knjiga o romansiranoj memoriji. Prava mnemotehnička vežba, skoro ilustrovana knjiga na tragu Zebalda. Poređenje sa Zebaldom pominje više italijanskih kritičara. Gvido Vitale u Pagine ebraiche, povezuje strukturu njenog dela, kao i Zebaldovog, sa tehnikom kaleidoskopa koja kreće od mrvica, beznačajnih fragmenata i događaja, pušta ih da nabujaju i od toga naprave finalnu sliku. Anna Foŕ u istom broju „Pagine ebraiche“ ističe sličnost ali samo u spoljnoj formi. Po Luiđi Reitani spisateljica se programski oslanja na veliku mnogojezičnu srednjoevropsku kulturu, direktno ili indirektno, citirajući Ungaretija, Montalea, Hemingveja, Celana, Magrisa, Pounda, ponekad u isforsiranoj igri što može da izazove neprijatan osećaj kao da se nalazimo pred enciklopedijskim detaljima. Italijanski kritičari nadovezuju se na mišljenje Krega Selimena iz njujorškog Sunday Book Review, koji smatra da Trieste predstavlja rafiniranu prozu evropske kulture.

Trenutno Italija doživljava veliki haos i snosi posledice svoje politike. I zato je sad roman Daše Drndić zreo za italijansku publiku. Radi se o snažnom angažovanom romanu koji od čitaoca traži saradnju. Daša Drndić, pripadnica mlade zemlje i nove borbene klase „nedvojbeno je jedna od najzanimljivijih ličnosti na književnoj sceni zemalja koje su svojedobno činile zajedničku državu zvanu Jugoslavija“ (Marinko Krmpotić).