Dan nakon pobede na parlamentarnim izborima četvorostranačka koalicija (Umerena partija, liberali, centristi i hrišćanske demokrate) predvođena premijerom Švedske Fredrikom Rajnfeltom počela je političku trgovinu sa manjim partijama budući da joj nedostaju tri poslanička mandata do apsolutne većine u parlamentu.
Premijer Rajnfelt odbacuje mogućnost nagodbe sa krajnjom desnicom već se uzda u podršku Zelenih. I pre izbora analitičari su predviđali ovakav izborni rezultat koji nije baš najsrećnija opcija. „Manjinska vlada je rizik ali to je cena koju će vladajuća koalicija morati da plati“, smatra Anika Vinst ekonomista iz nordijske banke Nordea.
Jan Hagstrom, iz švedske banke Handelsbanken, pak ističe da će i manjinska Ranfeltova vlada biti u stanju uspešno da vodi zemlju. „Stanje javnih finansija je veoma dobro. Bilo bi potrebno da se dogodi nešto stvarno spektakularno da ljudi počnu da brinu“, smatra Hagstrom.
Preliminarni rezultati pokazuju da je Rajnfeltova koalicija osvojila 172 mesta u 349-članom parlamentu, dok su švedske demokrate osvojile 20 mesta. Opozicija levog centra koju predvode socijaldemokrate osvojila je 157 mesta. „Uz ovakav izborni ishod imaćemo scenario koji je većina Šveđana želela da bude izbegnut – a to je da u rukama ksenofobične partije bude ravnoteža moći“, kaže Ulf Bjerleld, politički naučnik sa Univerziteta Geteborg.
Generalna ocena švedskih medija jeste da su izbori označili dramatičan zaokret za naciju poznatu po toleranciji i liberalnoj politici.
Ranjfelt, čija se kampanja bazirala na obećanjima da će smanjiti poreze i reformisati državu blagostanja, kaže da je spreman da predvodi manjinsku vladu te da su njegove oči uprte na partiju Zelenih, od kojih bar bar prema prvim reakcijama stižu samo hladni odgovori.
Analitičari navode da je usponu švedske desnice doprinela nezaposlenost koja je u porastu usled globalne ekonomske krize. Glasačka baza desničarskih političkih snaga je najjača na jugu zemlje, gde je broj imigranata daleko veći od nacionalnog proseka.
Svante Erson, stručnjak sa Univerziteta Umea kaže da su glasači švedskih demokrata uglavnom mladi koje je društvo potpuno ignorisalo. „Oni ne moraju biti ksenofobični. To bi mogao biti njihov način da izraze protest protiv političkog establišmenta“, dodaje Erson.
Švedske demokrate zasigurno su inspirisane uspehom u Narodne partije u susednoj Danskoj koja je obezbedila nužnu parlamentarnu podršku tamošnjoj vladi. Uspeh demokrata odražava generalni uspon desnih snaga širom Starog Kontinenta. Desničarske stranke su u vladajućim redovima u Italiji, imaju poslanička mesta u parlamentu Mađarske, Austrije i Bugarske. Antiimigraciona partija Slobode Gerta Vildersa plasirala se na trećem mestu na junskim izborima u Holandiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
