Tradicija je bila da se glasači u Švedskoj uvek vraćaju socijaldemokratama koji su dugo na vlasti – braniocima nordijske države blagostanja, nakon kratkoročnog flerta sa koalicijom desnog centra.
Takav scenario, međutim, ne izgleda izvestan pred izbore 19. septembra, imajući u vidu da socijaldemokrate imaju najnižu podršku od kada je usvojeno univerzalno pravo glasa 1919. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi premijer Fredrik Rajnfelt (45) mogao da kapitalizuje oživljavanje švedske ekonomije nakon globalnog ekonomskog udarca i osvoji još jedan mandat.
„Mislim da ćemo osvojiti poverenje među švedskim narodom i biti u stanju da ponovo vladamo“, kazao je nedavno Rajnfelt. Njegovim nadama u prilog idu statistike koje pokazuju da je švedska ekonomija jedna od najjačih u Evropi, te da je ovogodišnji očekivani rast četiri odsto, dok je budžetski deficit za 2010. na putu da bude najniži u 27-članom bloku EU.
Ipak, posao još nije gotov za Rajnfelta. Istraživanja pokazuju da je njegova četvoropartijska koalicija u prednosti za pet odsto u odnosu na savez Crveno-zeleni koji predvodi liderka Socijaldemokrata Mona Sahlin, iako se razlika smanjuje kako se približavaju izbori. Politička realnost je da je zemlja navikla na gotovo konstantnu vladavinu socijaldemokrata od 1930-ih, bilo u koaliciji sa manjim levičarskim i partijom Zeleni ili samostalno.
„Birači su dugo bili uvereni da socijaldemokrate imaju specijalnu moć da rukovode zemljom. Ali se percepcija promenila u proteklih nekoliko godina“, smatra politički analitičar Arni Modig. To ne znači da je zemlja od 9.4 miliona ljudi odustala od svog čuvenog socijalnog modela blagostanja. Rajnfelt insistira da njegova konzervativna Umerena partija, najveća od četiri koalicione partije, želi da obezbedi sistem blagostanja u kojem će veći broj ljudi raditi i plaćati poreze. U tom smislu njegova vlada je smanjila poreze na prihode dok je ograničila beneficije za bolesne i nezaposlene. Tako da radnici koji izgube posao mogu da primaju maksimum 80 odsto svoje prethodne plate za 200 dana i 70 odsto za 100 dana. Švedska stopa zaposlenosti u julu bila je 8.5 odsto, što je ispod proseka EU od 9.6 odsto.
Stručnjaci ukazuju da je možda najočiglednija promena koju je uvela Rajnfeltova vlada od kada je preuzela dužnost to što je broj onih koju su prošle godine primali pomoć na osnovu bolesti iznosio 110.000 što je pad u odnosu na 300.000 koliko ih je bilo pre sedam godina. Kritičari navode da vlada primorava bolesne ljude da rade tako što im smanjuje beneficije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
