Imao je rak testisa, pa dobio decu: Iskustvo čoveka koji je pobedio ovu opaku bolest

„Avgusta 2010. godine opipao sam izraslinu u testisu. Bila je nepravilnog oblika, veličine manjeg lešnika. Ništa nije bolelo…Mislio sam da je neka upala i da će sama od sebe proći“, ovim rečima Dejan Veličkov opisuje susret sa nečim, za šta će šest meseci kasnije saznati da je rak testisa.

Već je bio oženjen, ali dece u to vreme nije imao.

„Vreme je prolazilo, nisam mislio da je nešto hitno. Sa druge strane, imao sam nekih porodičnih obaveza, te sam se prvi put lekaru javio kada je izraslina zahvatila dve trećine testisa. Bila je i dalje nepravilnog oblika, otprilike kao orah. To je bilo februara 2011. kada sam otišao kod doktorke opšte prakse, a ona me je istog dana poslala urologu. Ultrazvuk sam morao da uradim privatno, a tumor markeri u to vreme mogli su da se rade u bolnici u Vranju. Nakon što sam uradio sve potrebne analize doktor mi kaže da mora da se operiše, da će ga okarakterisati kao tumor, ali da ne mogu sa sigurnošću da znaju dok se izraslina ne odstrani“, priseća se naš sagovornik.

Operisan je odmah u martu iste godine, u Vojnoj bolnici u Nišu, i taj testis mu je odstranjen. Nalaz je poslat na patologiju, a onda je dobio rezultat da je bio u pitanju maligni tumor, tačnije miks dve vrste jedan 95 odsto, drugi 5 odsto. To saznanje ga, kako kaže, nije poljuljalo.

„Dosta sam psihički jak, jer sam u životu prošao mnogo toga, tako da sam to prihvatio normalno, kao da se ništa ne dešava. Porodica je to teže podnela. Pre operacije nalazi tumor markera su mi bili deset puta uvećani, nakon operacije dva puta. Konzilijum u niškom kliničkom centru odredio mi je hemioterapiju“, dodaje on.

„Kad opada kosa to je kao pile kad se čerupa – povučete, ostane ceo pramen u ruci“

Kroz dve do tri nedelje nakon operacije Dejan dolazi na red za terapiju.

„Primio sam tri ciklusa hemioterapije. Super sam to podneo. Malo je kod trećeg ciklusa bilo problema, osećao sam kiselinu, bila mi je podignuta dijafragma jer sam dugo imao zatvor, ali nije bilo ništa strašno. Znao sam da će kosa da mi opadne, međutim, iskreno da vam kažem, to je veliki šok za ljude koji nisu psihički jaki. Kad opada kosa to je kao pile kad se čerupa – povučete, ostane ceo pramen u ruci. To je baš šok za čoveka, pogotovo za ženu koja prima hemioterapiju. Više zaboli nego bolest. Međutim, ja sam uvek pozitivno razmišljao, čak i tamo gde sam primao hemioterapiju u sobi nas je bilo 16 pacijenata, ja sam se uvek šalio i bodrio sve“, opisuje svoje iskustvo Dejan.

Na njegovu bolest, kako kaže, okolina je različito reagovala.

„Imao sam punu podršku porodice, drugara, prijatelja, ali što se tiče ostalih ljudi neko vas gleda iz sažaljenja, neko na način “nema ništa od njega, on će da umre”, neko hoće da pomogne…ali meni u tom trenutku nije trebalo ništa, samo sam gledao da se sve to završi već jednom, da se izlečim i nastavim svoj život dalje. Nisam mnogo mario na to kako okolina reaguje, a i tokom hemioterapije bio sam ograničen, morao sam da se čuvam, da vodim začuna o zdravlju da se ne razbolim pa se nisam mnogo mešao sa ljudima. Jer kad primite hemioterapiju tada vam „padne“ krvna slika i dovoljno je da se neko iskija ka vama da se razbolite, a onda se automatski hemioterapija produžava, jer ne možete da primite sve na vreme. Nisam mnogo primao goste, čak smo svi u kući nosili maske samo da me zaštite“, iskren je Dejan.

Supruga ostaje trudna

Nakon operacije išao je na redovne kontrole, a posle dve godine, doktor je posumnjao da mu se karcinom vratio.

„Ponovo sam u Vojnoj bolnici u Nišu uradio biopsiju drugog testisa i tražio sam tada da mi urade analize za potomstvo. Bilo je sve u redu što se tiče karcinoma, ali su mi rekli da možda nikada neću moći da imam decu. Mnogi su mislili da ćemo se supruga i ja tada razići, međutim mi smo i pre moje bolesti i pre braka doneli odluku da ako neko od nas ne bude mogao da ima dece da ćemo probati sve sa medicinske strane, ali ako i to ne uspe da ćemo usvojiti dete“, navodi naš sagovornik i dodaje da je nakon toga radio razne analize da bi mu rekli da je verovatno hemioterapija uticala na pokretljivost spermatozoida, te mu je prepisana vitaminska terapija. Nakon tri meseca, kaže, slika je bila mnogo bolja.

„Pio sam, po savetu doktorke, još tri meseca i kad je trebalo da odem na kontrolu supruga je ostala trudna. Dobio sam sinčića 2015., a 2019. mi se rodila ćerkica”, ponosno ističe Dejan.

I dalje ide na kontrole

Sada ima 42 godine, izlečen je od raka testisa, ali i dalje ide na kontrole. Kaže da sa jednim testisom normalno funkcioniše kao da ima oba. „To vam je kao kad vam izvade jedan bubreg, onaj drugi nastavlja da obavlja funkciju“. Savetuje ljude da idu kod lekara, da ne čekaju.

„Kažu da ste zdrav čovek tek kad prođe deset godina od same hemioterapije. Za sada je sve u redu, videćemo kako će biti. Šta je uzrok raka testisa niko ne može da vam kaže. Ja pre toga nisam imao nikakve poteškoće, udarce i slično, jedino što mogu da kažem da je stres veliki okidač, a ja sam ga u životu imao dosta. Čovek treba da smanji stres. Takođe, jug Srbije je dosta bombardovan. Čak trećina Surdulice, odakle ja dolazim, je bila uništena tokom bombardovanja 99. i bačen je i osiromašeni uranijum. Pretpostavljam da je i to možda uticalo na to što mnogi ljudi na jugu Srbije baš dosta obolevaju od karcinoma. Poučen svojim iskustvom sigurno sam četvoro-petoro mlađih osoba uputio lekaru gde im je isto otkriven karcinom testisa. To su specifični karcinomi a, kako sam čuo, u 99 odsto slučajeva su maligni“, navodi Dejan.

Smatra da ljude treba više edukovati u vezi sa karcinomom da bi išli na preventivne preglede i da bi mogli na vreme da se spasu.

„Rak je izlečiv. Nadam se da će moja priča nekome pomoći da spasi život“, poručuje Dejan Veličkov, jedan od članova novoosnovanog Udruženja pacijenata za borbu protiv raka bešike, prostate, bubrega i testisa „URO TAKT“.

Alarmantna statistika govori da u Srbiji svake godine od ovih vrsta bolesti oboli više od 6.000 ljudi, dok nažalost oko 2.500 pacijenata premine od posledica kancera urogenitalne regije. URO TAKT je osnovan sa ciljem da se podigne svest kod ljudi a ova statistika promeni.

Doktorka o raku testisa

„Kad bi ga sreli na ulici ne bi rekli nikada da je prošao kroz hemioterapiju i da je imao bilo kakve probleme“, izjavila je nedavno Dejanova doktorka Vesna Stojanović, internista okolog iz Klinike za onkologiju Kliničkog centra Niš. Prema njenim rečima, terapija za karcinom testisa zavisi od stadijuma bolesti i drugih faktora kao što su patohistološki tip i zdravstveno stanje pacijenta.

„Uspešnost lečenja raka testisa je generalno visoka, posebno kada se bolest otkrije u ranim fazama. Više od 95 odsto muškaraca sa rakom testisa uspešno se leči. Čak i u slučajevima kada se rak proširio izvan testisa, veliki broj pacijenata se izleči primenom kombinacije hirurgije, radioterapije i hemioterapije”, navela je ona i dodala da rana dijagnoza igra ključnu ulogu u povećanju šansi za uspešno lečenje.

„Rak testisa se ne može prevenirati, tako da su samopregled i redovni pregledi lekara nužni za rano otkrivanje bolesti i uspešnije lečenje“, dodale je.