Rakel Musolini: Pod senkom zloglasnog dede Benita

Musolinijeva je rekla da je njen uspeh u Rimu rezultat „napornog rada“, a ne „prezimena“.

„Naučila sam da živim sa svojim prezimenom još kada sam bila dete. U školi su umeli da pokazuju prstom na mene, ali se onda pojavila Rakel i osoba je odnela prevagu nad prezimenom, koliko god ono bilo teret. Imam dosta prijatelja iz redova levice i sigurna sam da je jedan od njih glasao za mene.“

Takođe je poručila da smatra da je „politika jedno, a ljudski odnosi drugo“, te da ima odličan odnos sa kolegama iz Demokratske partije levog centra u gradskom veću.

Kaže da je pre nego što je 2016. postala gradska odbornica pozive za intervjue dobijala samo zbog svog porodičnog imena.

„Ali su tokom mog mandata počeli i da mi postavljaju pitanja u vezi sa inicijativama koje sam pokrenula. Naporno radim“, rekla je za italijanski list La Republika. O fašizmu nije htela mnogo da diskutuje, ali je rekla da se protivi njegovoj glorifikaciji.

„Da bismo se bavili tom temom, potrebno je da razgovaramo do jutra. Više volim da pričam o Rimu.“

Rakel Musolini (47) ime je dobila po prvoj supruzi svoga dede.

Kćerka je pokojnog džez muzičara Romana Musolinija, koji je bio četvrto i najmlađe dete fašističkog lidera, i glumice Karle Marie Pućini. Romano Musolini iz prvog braka sa Marijom Šikolone, mlađom sestrom glumice Sofije Loren, ima dve kćerke – Elizabetu i stariju Aleksandru, koja je dugogodišnja desničarska političarka i bivša članica Evropskog parlamenta, a oprobala se i kao glumica zahvaljujući svojoj tetki i kao pevačica i slikala se za italijanski Plejboj.

Stranka Alesandre Musolini, koja je osnovana kao Liberta d’Azione, a kasnije je promenila ime u Azione Sociale, često je predstavljana kao neofašistička.

Himnu za stranku „Ponos što sam Italijan“ („The Pride of being Italian“) komponovao je njen otac. Romano Musolini je 2004. objavio knjigu „Il Duce, mio Padre“, a sledeće godine je objavio još jednu sličnu sa memoarima i privatnim razgovorima koje je vodio sa ocem.