Čak ni po neki od najokorelijih ovdašnjih konzervativnih medija (nošeni, valjda, pomalo i talasom pretprazničkog božićno/novogodišnjeg raspoloženja) ne oskudevaju od juče u komplimentima Baraku Obami za „strateško majstorstvo“ kojim je preokrenuo u svoju korist finale političke sezone 2010. (Fox TV). Ni sam predsednik, što se toga tiče, nije mogao u sredu da se uzdrži od likovanja – kad je, na oproštajnoj decembarskoj konferenciji za štampu u Beloj kući, objašnjavao kako je, od vikenda naovamo, došlo do toga da Kongres verifikuje ne samo START (sporazum sa Rusijom o kontroli nuklearnog naoružanja) nego i, sve kad se sabere, čak tri izuzetno važne inicijative iz njegove predizborne kampanje 2007.
– To je, nesumnjivo, najznačajniji sporazum o kontroli naoružanja u gotovo dve protekle decenije. To će nas učiniti bezbednijim i smanjiti naše nuklearne arsenale, zajedno sa Rusijom – rekao je o ovom poslednjem razdragani Obama, parafrazirajući tom prilikom poznatu Reganovu hladnoratovsku izreku da je Amerika, obnavljanjem obostranih misija nuklearnih inspektora, ponovo u poziciji „da veruje, ali i da može da proverava“ (neposredno, na terenu) nuklearnu politiku Moskve.
Uz višenedeljno maksimalno lobiranje na Kapitol hilu predsednika i njegovog zamenika, bivšeg senatora Džoa Bajdena, glavnu ulogu u pridobijanju 13 republikanaca da pređu na suparničku stranu i podrže novi START (obnovljeni sporazum SAD i Rusije o kontrolisanom ograničavanju strateškog nuklearnog naoružanja) odigrao je proteklih nedelja Džon Keri, ugledni demokratski senator iz Masačusetsa i predsednik Komiteta za spoljnu politiku.
– Pobednika nisu odlučile ni političke partije ni ideologija. Pobednik je američki narod, koji je sve bezbedniji što je manje ruskih raketa usmereno na ovu stranu – rekao je Keri posle glasačkog trijumfa u ponedeljak, koje je završeno sa neočekivanom većinom od 71:26 (za ratifikaciju sporazuma bila je neophodna dvotrećinska većina – 66 glasova od ukupnog broja senatora, 100).
Ni republikanci se, međutim, nisu baš predali na svim frontovima koje su otvorili tokom ove debate. U završni tekst ratifikovane senatske rezolucije (kao ne baš bezazlena dopuna aprilskom dogovoru Obame i Medvedeva) ušao je i njihov amandman o potvrdi načelnoj spremnosti SAD da se – uprkos protivljenju Moskve – ipak ide na realizaciju Bušovog plana izgradnje kontroverznog nuklearnog štita u Evropi. A, uz to, i prateći zahtev da se modernizuje sistem nuklearnog naoružanja kojim Pentagon već raspolaže.
– Snažan glas obeju partija poslao je svetu moćan signal o zajedničkoj poziciji republikanaca i demokrata oko pitanja naše bezbednosti – rekao je Obama u prekjučerašnjem susretu sa izveštačima iz Bele kuće. U polučasovnom obraćanju naciji, koje je mu je donelo prilično neočekivanu priliku za svojevrsno optrčavanje pobedničkog „počasnog kruga“„, posle kongresnih međuizbora, 2. novembra, na kojima je njegova partija izgubila ubedljivu većinu u Predstavničkom domu i znatno okrnjila svoju prednost u Senatu.
Na tribini Nacionalnog američkog radija konstatovano je da je „Obamin horizont sada mnogo svetliji, na ulasku u drugo poluvreme predsedničkog mandata“. Ostvario je dosad najznačajniju spoljnopolitičku pobedu i u za samo nekoliko dana zapušio usta onima koji su posle novembarskih izbora počeli da ga proglašavaju predsednikom za jednokratnu upotrebu. U vreme tradicionalnog mrtvila na Kapitol hilu, pred januarski početak rada novog kongresnog saziva, Obama se u trci sa vremenom izborio za nekoliko neočekivanih, velikih zakonodavnih pobeda“, zaključak je tribine. Navodi se da serija zakona usvojenih u proteklih nekoliko dana (o ličnom oporezivanju, o potpunom legalizovanju statusa gej pripadnika oružanih snaga i START, kao „šlag na prazničnoj torti“, uz raniju reformu sistema zdravstvene zaštite), istura Obamu na poziciju potencijalno jednog od najliberalnijih predsednika u istoriji.
Šta predviđa sporazum SAD i Rusije
Prvim međudržavnim Sporazumom o ograničenju ofanzivnog strateškog naoružanja (START), potpisanim 1991, SAD i SSSR obavezali su se da svedu na po 6.000 bojevih glava broj svojih nuklearnih projektila i na 1.600 broj vozila za njihov transport. U Moskvi je, pre osam godina, dogovoreno da se broj strateških raketa svede na po 2.200, a novim sporazumom – koji su Obama i Medvedev potpisali aprila 2010. u Pragu – predviđeno je dalje smanjivanje na po 1.550 projektila i po 700 transportera. Novi START stupa na snagu posle ratifikacije u američkom Senatu i predstojećeg izjašnjavanja u ruskoj Dumi.
Pored raketnih bojevih glava, sporazum dveju velesila (koje raspolažu sa 95 odsto globalnog nuklearnog naoružanja) predviđa ograničavanje broja nuklearnih podmornica i strateških bombardera na po 800 i po 100 u rezervi (nezvanično se procenjuje da ih SAD trenutno imaju 850, a Rusija 565). Praškim sporazumom dvojice predsednika predviđeno je i uvođenje novih, neposrednijih procedura međusobne inspekcije dogovorenih nuklearnih arsenala.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
